Серијал Националне географије: Србија одозго одузима дах

Цео свет ће, тако, имати прилику да види нашу земљу кроз различите локације снимљене из ваздуха, а кроз које ће гледаоци, осим природних лепота Србије, моћи да упознају и њену богату културу, историју, људе, традицију и обичаје, као и савремена инжењерска достигнућа. Кадрови снимљени дроном повешће на на лет изнад Суботице, Специјалног резервата природе „Засавица”, Земуна где су снимљени кадрови пливања за часни крст, модерног Београда на води, древне тврђаве Голубачки град, затим изнад златиборске гондоле, те спомен-комплекса „Кадињача”, меандара реке Увац и приче о белоглавим суповима, све до „престонице паприке” - села Доња Локошница.

Наша екипа имала је прилику да међу првима претпремијерно погледа епизоду о Србији и то управо на једној од локација коју ће и гледаоци у овом документарцу видети - у најширем делу Дунава пред тврђавом Голубачки град, на крстарењу бродом „Aquastar Maxim”. На ексклузивној пловидби, на којој смо прошли кроз Ђердапску клисуру од Голупца све до Текија, упознали смо и дрон оператере, који су учествовали у снимању епизоде у Србији - Драгана Трифуновића и Драгана Глишовића. Од њих смо сазнали да су их за овај подухват ангажовали управо продуценти Националне географије и то захваљујући њиховим пређашњим радовима и богатом искуству које имају у снимању из ваздуха. Досадашња пракса екипе Националне географије била је да у сваку земљу шаљу своје сниматеље, редитеље, директоре фотографије и продуценте, а сада су, због коронавируса, ангажовали људе са локала.

Храм Светог Саве у Божићној емисији

Сниматељ специјалне епизоде о Србији Драган Глишовић ексклузивно је за наш лист открио да ће гледаоци Националне географије имати прилику да виде и причу о Храму Светог Саве и то у својеврсном наставку.

– Могу да вам откријем да кадрови храма јесу били у епизоди, он је свакако странцима запао за око јер је та грађевина прелепа, али прича о њему сачувана је за неки други серијал, који ће Национална географија емитовати као Божићну емисију, која је већ снимљена – открио нам је Глишовић.

– Сама припрема је дуго трајала. Још у августу прошле године смо тражили локације и најзанимљивије приче и тако смо дошли до ових девет које смо на крају успели да снимимо на најбољи могући начин – казао нам је сниматељ Драган Глишовић и открио да су локације, које ће бити приказане у документарци, бирали продуценти Националне географије, али да је и српски део екипе давао своје предлоге, те да је на крају направљена листа  најзанимљивијих ствари које треба да илуструју сва четири годишња доба у нашој земљи, кроз судар прошлости и садашњости, модерног и традиционалног и све оне боје по којима је наша земља специфична.

Једна од локација која је била предложена је и Калемегдан, али су кадрови београдске тврђаве у епизоду ушли у виду покривалица за потребе приказа преласка из пролећа у лето, а неке локације биране су како би се истакле одређене специфичности у Србији.

– Рецимо, одабрали смо Златибор, а не Тару или Копаоник, управо због гондоле. Продуцентима Националне географије било је специфично да виде гондолу која је најдужа на свету, посебно зими под снегом – истакао је Драган Глишовић и додао да су неке локације биле више, а неке мање захтевне. – Када смо снимали Златибор било је минус 20 степени, а морали смо тамо да идемо пре свитања. То је једна од прича које је више колега радило истовремено, с више дронова смо снимали златиборску гондолу. Једни су били на Торнику, а други у подножју.

Временски услови ограничили снимање

Драган Глишовић нам је казао да Србија има доста тога да покаже, али да нису имали неограничено време, те да су, осим тога, били ограничени и бројем локација које могу да уђу у емисију или временским условима који су их спречили да ураде неке приче.

– Рецимо, требало је да снимамо бербу шљива у околини Крагујевца, па је уместо тога у епизоду ушла прича о берби паприка у Доњој Локошници. Требало је да снимамо и Ђердап, а уместо тога у епизоду је ушао Голубац, који смо снимали више дана јер је најпре падала киша и дувао ветар, па смо тек неколико кадрова успели да снимимо, а после двадесетак дана смо се вратили и довршили причу – рекао је сниматељ специјалне епизоде Националне Географије о Србији.

Будући да Национална географија има своје стандарде тражили су од сниматеља да кадрове сниме одређеним моделима дронова.

– Те кадрове није могао да направи било који дрон, него смо углавном користили филмске дронове, а поред тога, Иван Лазић, који је режирао ову епизоду, углавном нам је давао упутства како треба да изгледају кадрови, а ми смо на неки наш начин снимили одређене секвенце – рекао је Драган Глишовић и додао да без лажне скромности можемо да кажемо да је Србија прелепа одозго, те да апсолутно може да парира другим земљама које ће гледаоци овог серијала такође видети и да му је драго што ће све њене лепоте видети цео свет.

Након епизоде о Србији, гледаоци Националне географије ће у овом документарцу недељом од 22 сата гледати емисије о Бугарској, Румунији, Данској, Шкотској и Белгији.

Владимир Бијелић