Serijal Nacionalne geografije: Srbija odozgo oduzima dah

Ceo svet će, tako, imati priliku da vidi našu zemlju kroz različite lokacije snimljene iz vazduha, a kroz koje će gledaoci, osim prirodnih lepota Srbije, moći da upoznaju i njenu bogatu kulturu, istoriju, ljude, tradiciju i običaje, kao i savremena inženjerska dostignuća. Kadrovi snimljeni dronom povešće na na let iznad Subotice, Specijalnog rezervata prirode „Zasavica”, Zemuna gde su snimljeni kadrovi plivanja za časni krst, modernog Beograda na vodi, drevne tvrđave Golubački grad, zatim iznad zlatiborske gondole, te spomen-kompleksa „Kadinjača”, meandara reke Uvac i priče o beloglavim supovima, sve do „prestonice paprike” - sela Donja Lokošnica.

Naša ekipa imala je priliku da među prvima pretpremijerno pogleda epizodu o Srbiji i to upravo na jednoj od lokacija koju će i gledaoci u ovom dokumentarcu videti - u najširem delu Dunava pred tvrđavom Golubački grad, na krstarenju brodom „Aquastar Maxim”. Na ekskluzivnoj plovidbi, na kojoj smo prošli kroz Đerdapsku klisuru od Golupca sve do Tekija, upoznali smo i dron operatere, koji su učestvovali u snimanju epizode u Srbiji - Dragana Trifunovića i Dragana Glišovića. Od njih smo saznali da su ih za ovaj poduhvat angažovali upravo producenti Nacionalne geografije i to zahvaljujući njihovim pređašnjim radovima i bogatom iskustvu koje imaju u snimanju iz vazduha. Dosadašnja praksa ekipe Nacionalne geografije bila je da u svaku zemlju šalju svoje snimatelje, reditelje, direktore fotografije i producente, a sada su, zbog koronavirusa, angažovali ljude sa lokala.

Hram Svetog Save u Božićnoj emisiji

Snimatelj specijalne epizode o Srbiji Dragan Glišović ekskluzivno je za naš list otkrio da će gledaoci Nacionalne geografije imati priliku da vide i priču o Hramu Svetog Save i to u svojevrsnom nastavku.

– Mogu da vam otkrijem da kadrovi hrama jesu bili u epizodi, on je svakako strancima zapao za oko jer je ta građevina prelepa, ali priča o njemu sačuvana je za neki drugi serijal, koji će Nacionalna geografija emitovati kao Božićnu emisiju, koja je već snimljena – otkrio nam je Glišović.

– Sama priprema je dugo trajala. Još u avgustu prošle godine smo tražili lokacije i najzanimljivije priče i tako smo došli do ovih devet koje smo na kraju uspeli da snimimo na najbolji mogući način – kazao nam je snimatelj Dragan Glišović i otkrio da su lokacije, koje će biti prikazane u dokumentarci, birali producenti Nacionalne geografije, ali da je i srpski deo ekipe davao svoje predloge, te da je na kraju napravljena lista  najzanimljivijih stvari koje treba da ilustruju sva četiri godišnja doba u našoj zemlji, kroz sudar prošlosti i sadašnjosti, modernog i tradicionalnog i sve one boje po kojima je naša zemlja specifična.

Jedna od lokacija koja je bila predložena je i Kalemegdan, ali su kadrovi beogradske tvrđave u epizodu ušli u vidu pokrivalica za potrebe prikaza prelaska iz proleća u leto, a neke lokacije birane su kako bi se istakle određene specifičnosti u Srbiji.

– Recimo, odabrali smo Zlatibor, a ne Taru ili Kopaonik, upravo zbog gondole. Producentima Nacionalne geografije bilo je specifično da vide gondolu koja je najduža na svetu, posebno zimi pod snegom – istakao je Dragan Glišović i dodao da su neke lokacije bile više, a neke manje zahtevne. – Kada smo snimali Zlatibor bilo je minus 20 stepeni, a morali smo tamo da idemo pre svitanja. To je jedna od priča koje je više kolega radilo istovremeno, s više dronova smo snimali zlatiborsku gondolu. Jedni su bili na Torniku, a drugi u podnožju.

Vremenski uslovi ograničili snimanje

Dragan Glišović nam je kazao da Srbija ima dosta toga da pokaže, ali da nisu imali neograničeno vreme, te da su, osim toga, bili ograničeni i brojem lokacija koje mogu da uđu u emisiju ili vremenskim uslovima koji su ih sprečili da urade neke priče.

– Recimo, trebalo je da snimamo berbu šljiva u okolini Kragujevca, pa je umesto toga u epizodu ušla priča o berbi paprika u Donjoj Lokošnici. Trebalo je da snimamo i Đerdap, a umesto toga u epizodu je ušao Golubac, koji smo snimali više dana jer je najpre padala kiša i duvao vetar, pa smo tek nekoliko kadrova uspeli da snimimo, a posle dvadesetak dana smo se vratili i dovršili priču – rekao je snimatelj specijalne epizode Nacionalne Geografije o Srbiji.

Budući da Nacionalna geografija ima svoje standarde tražili su od snimatelja da kadrove snime određenim modelima dronova.

– Te kadrove nije mogao da napravi bilo koji dron, nego smo uglavnom koristili filmske dronove, a pored toga, Ivan Lazić, koji je režirao ovu epizodu, uglavnom nam je davao uputstva kako treba da izgledaju kadrovi, a mi smo na neki naš način snimili određene sekvence – rekao je Dragan Glišović i dodao da bez lažne skromnosti možemo da kažemo da je Srbija prelepa odozgo, te da apsolutno može da parira drugim zemljama koje će gledaoci ovog serijala takođe videti i da mu je drago što će sve njene lepote videti ceo svet.

Nakon epizode o Srbiji, gledaoci Nacionalne geografije će u ovom dokumentarcu nedeljom od 22 sata gledati emisije o Bugarskoj, Rumuniji, Danskoj, Škotskoj i Belgiji.

Vladimir Bijelić