У Старим Лединцима уметност и хедонизам руку подруку

Зато нам добар рецепт за лагодан живот нуди Ђорђе Војновић из Старих Лединаца чији дом одише породичном топлином и прелепим пејзажом.

Наш домаћин, познатији као Ђура из Лединаца, годинама је виђен у свом месту и ван њега због различитих интересовања који улепшавају његово слободно време. Можда и његов најнеобичнији хоби јесте прављење слика од љусака јаја. Од 1996. године разним техникама осликава портрете и већ постојеће слике. Нешто раније окушао се са другим материјалом, те је на цртежу лепио латице пресованог цвећа, као што су ружа, лала и дан и ноћ. Ђорђе каже да је његова жеља за оваквим уметничким изражавањем потекла веома спонтано и да се није много премишљао да ли ће започети нешто ново.

- Гледао сам једном на телевизији како у Јужном Вијетнаму праве орнаменте намештаја од седефа љусака јаја - присећа се Ђорђе. - Иако ми није било баш најјасније о чему је била реч, мени је кликнула идеја и одлучио сам да од сутрашњег дана израђујем такве слике. Љуске бојим у фарби за ускршња јаја, с тим што за припрему црних детаља користим боју за вуну и тканину.

Супруга Мила остварила свој сан

Ђорђе већ више од 30 година живи у складном браку са супругом Милом, с којом се упознао још у основној школи, али тек када су се срели након 20 година од матуре, они су се спојили и венчали.

- Она је књижевност волела од малих ногу и још су јој у средњој школи објављивали песме. Њена жеља је била да студира књижевност, али се није остварила из приватних разлога. Животни сан јој је био да напише књигу која је помало инспирисана догађајима из њеног живота, па је тако настао роман ”Јесен у фирангама заборављеног pеnyеra”, као и збирка песама “Плаве слутње” - рекао је Ђорђе.

У свом дворишту Војновићи одржавају књижевне вечери сваке године, те тако угошћују пријатеље који уз чашу доброг вина рецитују или читају занимљиве одломке. Познати професор и рецитатор Рале Дамјановић, дечји писац Тодор Бијелкић и позоришни редитељ и песник Секула Петровић, само су једни од многих гостију који су посетили ово лединачко имање.

Осим овог занимања, Ђорђе од tinеjyеrskih дана узгаја гљиве, па је тако био један од оснивача Гљиварског друштва Нови Сад. Одскора је активан и на такмичењу за најбољи гљиварски гулаш, на којем учесници беру своје биљке и припремају храну на Ади Циганлији, а нашем саговорнику је приликом учешћа најбитније добро дружење, иако је и он био један од награђиваних.

Исто тако и његова воћна вина допрла су до срца многих људи, нарочито његових пријатеља с којима радо подели свој производ. Како би направио укусно дезертно пиће, успешно користи више врста воћа, попут купине, јагоде, малине и јабуке. У његовој кућној винарији најупечатљивија је мешавина од вишања и од хамбург грожђа, за које је освојио доста медаља и диплома. Наш саговорник пече и ракију, а поред дуње, виљамовке и лозе, прави и траварицу, за чији укус бира разне врсте које бере на Копаонику, Гочу и Тари.

Још као дечак постао је планинар у Сремској Каменици и са 11 година је започео авантуристички начин живота, који и до дан-данас траје. Тако је за време бивше Југославије обишао све атрактивне локације у тадашњој држави, а како каже, свуда је упознао много пријатеља с којима је и даље у контакту. Да у његовим ногама има много километара доказује и податак да је одлазио и до чувене планине Олимп у Грчкој, као и до највиших врхова у Румунији, Бугарској и Украјини, где је имао прилике да види и извор Тисе.

А. Чегар

Фото: С. Шушњевић