Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Starim Ledincima umetnost i hedonizam ruku podruku

21.07.2022. 12:40 12:45
Piše:
Foto: Dnevnik/ Slobodan Šušnjević

Redak je slučaj da se na jednom mestu spoji više interesovanja i zanimanja, naročito u doba kada su ljudi prezauzeti svojim poslovima, te im sve manje ostaje vremena za druge aktivnosti u kojima bi se zasigurno pronašli.

Zato nam dobar recept za lagodan život nudi Đorđe Vojnović iz Starih Ledinaca čiji dom odiše porodičnom toplinom i prelepim pejzažom.

Naš domaćin, poznatiji kao Đura iz Ledinaca, godinama je viđen u svom mestu i van njega zbog različitih interesovanja koji ulepšavaju njegovo slobodno vreme. Možda i njegov najneobičniji hobi jeste pravljenje slika od ljusaka jaja. Od 1996. godine raznim tehnikama oslikava portrete i već postojeće slike. Nešto ranije okušao se sa drugim materijalom, te je na crtežu lepio latice presovanog cveća, kao što su ruža, lala i dan i noć. Đorđe kaže da je njegova želja za ovakvim umetničkim izražavanjem potekla veoma spontano i da se nije mnogo premišljao da li će započeti nešto novo.

- Gledao sam jednom na televiziji kako u Južnom Vijetnamu prave ornamente nameštaja od sedefa ljusaka jaja - priseća se Đorđe. - Iako mi nije bilo baš najjasnije o čemu je bila reč, meni je kliknula ideja i odlučio sam da od sutrašnjeg dana izrađujem takve slike. Ljuske bojim u farbi za uskršnja jaja, s tim što za pripremu crnih detalja koristim boju za vunu i tkaninu.


Supruga Mila ostvarila svoj san

Đorđe već više od 30 godina živi u skladnom braku sa suprugom Milom, s kojom se upoznao još u osnovnoj školi, ali tek kada su se sreli nakon 20 godina od mature, oni su se spojili i venčali.

- Ona je književnost volela od malih nogu i još su joj u srednjoj školi objavljivali pesme. Njena želja je bila da studira književnost, ali se nije ostvarila iz privatnih razloga. Životni san joj je bio da napiše knjigu koja je pomalo inspirisana događajima iz njenog života, pa je tako nastao roman ”Jesen u firangama zaboravljenog penyera”, kao i zbirka pesama “Plave slutnje” - rekao je Đorđe.

U svom dvorištu Vojnovići održavaju književne večeri svake godine, te tako ugošćuju prijatelje koji uz čašu dobrog vina recituju ili čitaju zanimljive odlomke. Poznati profesor i recitator Rale Damjanović, dečji pisac Todor Bijelkić i pozorišni reditelj i pesnik Sekula Petrović, samo su jedni od mnogih gostiju koji su posetili ovo ledinačko imanje.


Osim ovog zanimanja, Đorđe od tinejyerskih dana uzgaja gljive, pa je tako bio jedan od osnivača Gljivarskog društva Novi Sad. Odskora je aktivan i na takmičenju za najbolji gljivarski gulaš, na kojem učesnici beru svoje biljke i pripremaju hranu na Adi Ciganliji, a našem sagovorniku je prilikom učešća najbitnije dobro druženje, iako je i on bio jedan od nagrađivanih.

Isto tako i njegova voćna vina doprla su do srca mnogih ljudi, naročito njegovih prijatelja s kojima rado podeli svoj proizvod. Kako bi napravio ukusno dezertno piće, uspešno koristi više vrsta voća, poput kupine, jagode, maline i jabuke. U njegovoj kućnoj vinariji najupečatljivija je mešavina od višanja i od hamburg grožđa, za koje je osvojio dosta medalja i diploma. Naš sagovornik peče i rakiju, a pored dunje, viljamovke i loze, pravi i travaricu, za čiji ukus bira razne vrste koje bere na Kopaoniku, Goču i Tari.

Još kao dečak postao je planinar u Sremskoj Kamenici i sa 11 godina je započeo avanturistički način života, koji i do dan-danas traje. Tako je za vreme bivše Jugoslavije obišao sve atraktivne lokacije u tadašnjoj državi, a kako kaže, svuda je upoznao mnogo prijatelja s kojima je i dalje u kontaktu. Da u njegovim nogama ima mnogo kilometara dokazuje i podatak da je odlazio i do čuvene planine Olimp u Grčkoj, kao i do najviših vrhova u Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini, gde je imao prilike da vidi i izvor Tise.

A. Čegar

Foto: S. Šušnjević

Piše:
Pošaljite komentar