У порасту злоупотреба деце у порнографске сврхе
БЕОГРАД: У Србији је у порасту злоупотреба деце у порнографске сврхе, а у оквиру полицијске акције "Армагедон" до сада је поднето скоро 500 кривичних пријава против 400 лица због извршења 663 кривична дела против полне слободе на штету малолетних лица, речено је данас на панелу "Епидемија електронског насиља као пошаст дигиталног доба".
Према речима главног инспектора у Одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала у МУП-у Србије, Татјане Ђурашковић, најчешће је у питању кривично дело поседовање, приказивање, прибављање порнографског материјала и искоришћавање малолетних лица за порнографију.
Ђурашковић је на панелу, одржаном у Народној скупштини у оквиру конференције о вршњачком дигиталном насиљу, рекла да није реч само о појединачном делу, већ се врло често деси да се изврши и неко друго кривично дело - полно узнемиравање, принуда...
"Приметан је тренд пораста броја кривичних дела и њихових извршилаца што је и резултат повећаног броја пријава грађана, односно родитеља оштећених малолетних лица", рекла је Ђурашковић и додала да се те пријаве углавном односе на неку врсту сексуалног узнемиравања или сексуалне експлоатације путем интернета, друштвених мрежа, мобилних апликација...
Како је прецизирала, прошле године је поднето 135 кривичних пријава, а од почетка ове године 50.
Чланица групе Министарства просвете за превенцију насиља Миља Кривокућа је рекла да то министарство прати појаву свих облика насиља у школама, не само дигиталног тако што су, како каже, школе и установе образовања и васпитања у обавези да их обавештавају када је реч о трећем нивоу насиља.
"Вршњачко насиље делимо у три нивоа у зависности од тога колико оно заправо захтева укључивање и неких других институција, али и у односу на последице и ризике", рекла је Кривокућа.
Казала је да је у односу на prеthodnе године дигитално насиље у порасту, али да се не може издвојити као доминантно у односу на неке друге облике насиља.
Навела је да је најчешће присутно комбиновано насиље и додала да се на примеру дигиталног насиља може видети колико је важна сарадња породице и школе, колико се често неке ситуације које се десе у периоду када деца немају својство ученика врло лако "прелију" на школу и колико неке од тих ситуација које настану у школи могу даље да се у другом окружењу и простору наставе и поприме неке драматичне облике.
"Праћење тих ситуација нам је веома важно јер на тај начин можемо благовремено да интервенишемо, да проверимо које процедуре је школа применила и помогнемо школама из свог аспекта тако што ћемо их упутити на неке сараднике, одређене превентивне ресурсе", додала је Кривокућа.
Стручњак за безбедност деце на интернету, Катарина Јонев, указала је да све полази од породице и да деца прве животне мудрости из сектора безбедности уче управо од родитеља.
"Оног тренутка када први пут дамо детету телефон у руке, тог тренутка креће и прича о безбедности на интернету. Прва лекција коју смо сви ми од родитеља научили је ''Немој да причас са непознатим људима на улици'' и то је нешто што би требало да проширимо и на дигитални свет", рекла је Јонев.
Подсетила је да наша деца одрастају, сазревају и образују се управо у дигиталном добу и додала да је друга лекција која мора да прави прву - да се не комуницира са непознатим људима на интернету и друштвеним мрежама.
Панел "Епидемија електронског насиља као пошаст дигиталног доба" одржан је у оквиру конференције "Вршњачко дигитално насиље: Како му стати на пут?", коју су отворили председник Народне скупштине Ивица Дачић и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић.
Конференцију су организовали Удружење грађана Амикус и Еуропеан Communication Центер, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја.