Игор Мировић објавио књигу песама "Светло у светионику"

На представљању у Библиотеци града Београда (БГБ), председник Покрајинске владе Мировић синоћ је казивао одабране стихове из своје нове књиге, о којој су говорили писци њеног предговора и поговора - песници Матија Бећковић, Иван Негришорац и Селимир Радуловић.



Промоцији у испуњеној дворани Одељења уметности БГБ присуствовали су патријарх српски Порфирије, управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, глумац и редитељ Радош Бајић, глумица Аница Добра и бројне друге званице и посетиоци.



Мировићева нова књига садржи изабране песме из његових prеthodnih збирки "Небо над Византијом" (1994), "Кремен пламен" (2004) и "Повратак у Логос" (2020), као и нове које се граде на циклусу "Светионици" из последње збирке.



Мировићеве песме су својеврсни разговор са најзначајнијим личностима српске историје као што су Стефан Немања, Петар Петровић II Његош, Свети Петар Цетињски, Ђурађ Црнојевић, Јаша Томић, цар Душан или краљ Милутин.



У непланираном обраћању окупљенима, патријарх Порфирије је честитајући Мировићу на збирци песама, између осталог рекао да је "сваки човек и поета, зато што је сваки створен по слици и прилици Божјој".



"А Бог је поета...Творац, онај који ствара. Ми смо по слици Божјој створени, ми смо поете. То је дато и задато и треба да се потврдимо као поете. Иако смо поете, мали број је оних који су успели да дођу до подобија поете, то јест творца. Један од њих јесте Игор...", рекао је патријарх Порфирије.

У свом обраћању, академик Бећковић је оценио да се стара изрека "ко пева зло не мисли" "односи и на нашег песника Мировића".



"Са свих екрана се труде да је живот превазишао поезију, да је лишена моћи, а песници значаја, да су прошла времена поезије...За све то као да песници не хају и на путу за логос не дижу руку од матерњег језика", рекао је Бећковић.



Радуловић је истакао да је Мировић старим и новим песмама "дао леп допринос савременом српском песништву", певајући о савременом човеку и свету који нестаје у чељустима греха, на хоризонту панонског крајолика и српског патриотизма.



"Три десетлећа је Мировић у власти снова, али и политике, у власти два наизглед супростављена света...Песник или политичар? И једно и друго, не видим разлога да и надаље не буде тако и да га светло у светионику води и даље", рекао је Радуловић.



Негришорац је рекао да га је Мировић заинтересовао још као млад песник, а данас је као песник уредан, грађански фин, и један од ретких политичара којима је изузенто стало до политичке културе у нашем амбијенту.



Према његовим речима, у Мировићу се налази дечак песник који чува чистоту доживљаја да би могао да је преточи у поезију, а његов таленат са годинама добија све богатије форме.



Негришорац је оценио да је Мировић највећи успех постгао тамо где је спојио две стране своје личношти, и тамо "где се позабавио светионицима српске историје, политике и културе", односно историјским личностима које су показале куда треба ићи.



Мировић је заступљен у антологијама "Српски север" Драшка Ређепа, "Пелуд света" Пере Зупца и "Песници Новог Сада" Зорана Ђерића, а његове песме су превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик.