Igor Mirović objavio knjigu pesama "Svetlo u svetioniku"

Na predstavljanju u Biblioteci grada Beograda (BGB), predsednik Pokrajinske vlade Mirović sinoć je kazivao odabrane stihove iz svoje nove knjige, o kojoj su govorili pisci njenog predgovora i pogovora - pesnici Matija Bećković, Ivan Negrišorac i Selimir Radulović.



Promociji u ispunjenoj dvorani Odeljenja umetnosti BGB prisustvovali su patrijarh srpski Porfirije, upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo, glumac i reditelj Radoš Bajić, glumica Anica Dobra i brojne druge zvanice i posetioci.



Mirovićeva nova knjiga sadrži izabrane pesme iz njegovih prethodnih zbirki "Nebo nad Vizantijom" (1994), "Kremen plamen" (2004) i "Povratak u Logos" (2020), kao i nove koje se grade na ciklusu "Svetionici" iz poslednje zbirke.



Mirovićeve pesme su svojevrsni razgovor sa najznačajnijim ličnostima srpske istorije kao što su Stefan Nemanja, Petar Petrović II Njegoš, Sveti Petar Cetinjski, Đurađ Crnojević, Jaša Tomić, car Dušan ili kralj Milutin.



U neplaniranom obraćanju okupljenima, patrijarh Porfirije je čestitajući Miroviću na zbirci pesama, između ostalog rekao da je "svaki čovek i poeta, zato što je svaki stvoren po slici i prilici Božjoj".



"A Bog je poeta...Tvorac, onaj koji stvara. Mi smo po slici Božjoj stvoreni, mi smo poete. To je dato i zadato i treba da se potvrdimo kao poete. Iako smo poete, mali broj je onih koji su uspeli da dođu do podobija poete, to jest tvorca. Jedan od njih jeste Igor...", rekao je patrijarh Porfirije.

U svom obraćanju, akademik Bećković je ocenio da se stara izreka "ko peva zlo ne misli" "odnosi i na našeg pesnika Mirovića".



"Sa svih ekrana se trude da je život prevazišao poeziju, da je lišena moći, a pesnici značaja, da su prošla vremena poezije...Za sve to kao da pesnici ne haju i na putu za logos ne dižu ruku od maternjeg jezika", rekao je Bećković.



Radulović je istakao da je Mirović starim i novim pesmama "dao lep doprinos savremenom srpskom pesništvu", pevajući o savremenom čoveku i svetu koji nestaje u čeljustima greha, na horizontu panonskog krajolika i srpskog patriotizma.



"Tri desetleća je Mirović u vlasti snova, ali i politike, u vlasti dva naizgled suprostavljena sveta...Pesnik ili političar? I jedno i drugo, ne vidim razloga da i nadalje ne bude tako i da ga svetlo u svetioniku vodi i dalje", rekao je Radulović.



Negrišorac je rekao da ga je Mirović zainteresovao još kao mlad pesnik, a danas je kao pesnik uredan, građanski fin, i jedan od retkih političara kojima je izuzento stalo do političke kulture u našem ambijentu.



Prema njegovim rečima, u Miroviću se nalazi dečak pesnik koji čuva čistotu doživljaja da bi mogao da je pretoči u poeziju, a njegov talenat sa godinama dobija sve bogatije forme.



Negrišorac je ocenio da je Mirović najveći uspeh postgao tamo gde je spojio dve strane svoje ličnošti, i tamo "gde se pozabavio svetionicima srpske istorije, politike i kulture", odnosno istorijskim ličnostima koje su pokazale kuda treba ići.



Mirović je zastupljen u antologijama "Srpski sever" Draška Ređepa, "Pelud sveta" Pere Zupca i "Pesnici Novog Sada" Zorana Đerića, a njegove pesme su prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik.