У воћњаку Милана Ковачевића у Черевићу, цвет брескве мирише на добру годину

Воћке окопавају, прскају од монилије и још увек орезују и гране извлаче. Радника је, бар у воћњаку Милана Ковачевића у Черевићу, довољно па с те стране нема бригу. Углавном су то мештани из Черевића који му, уз супругу и сина, помажу да послови напредују. Воће је углавном процветало и бар за сада Ковачевић каже да добро изгледа, само да не буде мраза па ће, наводи, бити добра и берба.

Ковачевић има 19 хектара под воћем скоро свих воћних врста. О количинама које су озбиљне није, наглашава, умесно да прича.

- Свако газдинство има своје приходе и расходе и о томе се не говори јавно - истиче Ковачевић.

Лањски род воћа, каже Ковачевић, био је солидан. И цене су,наводи, исто биле солидне. С том што је рано воће увек било скупље. - За велике воћаре је најважније да род могу продати, а у другом плану је цена. Ако у једној сезони не буде зараде, воћари се надају другој, која може да буде боља и надомести ону лошију годину. Не ваља само ако сезоне подбаце једна за другом - истиче Ковачевић.

Али каже да је прошле године целокупан род углавном продаона домаћем тржишту, највише посредством једне трговачке куће с којом ради, а део је отишао навелико на Кванташкој пијаци у Новом Саду и по пијачним тезгама на мало по околним местима.

– Оно што је преостало ако се не прода до новог воћа, вероватно ће завршити у преради – наводи Ковачевић.

Са сетом каже да је пре пандемије ковид-19 радио и за руско тржиште. И лане је тамо успео да прода део производње, али сада од како траје суков Руска Федерација – Украјина ништа не одлази руским потрошачима.

- Целокупан род бресака, вишања, трешања, шљива одлазио је за Русији све док се није појавила корона. Онда је воће почело да се слабије продаје јер су купци имали ограничено кретање. Сада, од како већ месец дана трају сукоби у Украјини, слабе су наде да ћу воће уопште извозити Русима – наглашава Ковачевић.

З. Делић