U voćnjaku Milana Kovačevića u Čereviću, cvet breskve miriše na dobru godinu

Voćke okopavaju, prskaju od monilije i još uvek orezuju i grane izvlače. Radnika je, bar u voćnjaku Milana Kovačevića u Čereviću, dovoljno pa s te strane nema brigu. Uglavnom su to meštani iz Čerevića koji mu, uz suprugu i sina, pomažu da poslovi napreduju. Voće je uglavnom procvetalo i bar za sada Kovačević kaže da dobro izgleda, samo da ne bude mraza pa će, navodi, biti dobra i berba.

Kovačević ima 19 hektara pod voćem skoro svih voćnih vrsta. O količinama koje su ozbiljne nije, naglašava, umesno da priča.

- Svako gazdinstvo ima svoje prihode i rashode i o tome se ne govori javno - ističe Kovačević.

Lanjski rod voća, kaže Kovačević, bio je solidan. I cene su,navodi, isto bile solidne. S tom što je rano voće uvek bilo skuplje. - Za velike voćare je najvažnije da rod mogu prodati, a u drugom planu je cena. Ako u jednoj sezoni ne bude zarade, voćari se nadaju drugoj, koja može da bude bolja i nadomesti onu lošiju godinu. Ne valja samo ako sezone podbace jedna za drugom - ističe Kovačević.

Ali kaže da je prošle godine celokupan rod uglavnom prodaona domaćem tržištu, najviše posredstvom jedne trgovačke kuće s kojom radi, a deo je otišao naveliko na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu i po pijačnim tezgama na malo po okolnim mestima.

– Ono što je preostalo ako se ne proda do novog voća, verovatno će završiti u preradi – navodi Kovačević.

Sa setom kaže da je pre pandemije kovid-19 radio i za rusko tržište. I lane je tamo uspeo da proda deo proizvodnje, ali sada od kako traje sukov Ruska Federacija – Ukrajina ništa ne odlazi ruskim potrošačima.

- Celokupan rod bresaka, višanja, trešanja, šljiva odlazio je za Rusiji sve dok se nije pojavila korona. Onda je voće počelo da se slabije prodaje jer su kupci imali ograničeno kretanje. Sada, od kako već mesec dana traju sukobi u Ukrajini, slabe su nade da ću voće uopšte izvoziti Rusima – naglašava Kovačević.

Z. Delić