Тема „Дневника“: Финиш за учеснике избора 3. априла

Председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић саопштио је јуче да је до 13. марта у поноћ, када је истекао законски рок за кандидатуре, проглашено 17 изборних листа за парламентарне изборе, а да их је пет у поступку поглашења. Када је реч о изборима за председника Републике, предато је осам кандидатура, а засад је проглашено шест кандидата. На prеthodnim парламентарним изборима одржаним у јуну 2020. године на листићима је била 21 листа за Скупштину Србије, иако је део опозиције бојкотовао изборе, док се 2017. за место шефа државе такмичило 11 кандидата.

Редослед на листићу за парламентарне изборе одређује се на основу проглашења листа, док се редослед кандидата за председнике одређује жребањем.

- Жребање ће бити у наредних пар дана, најкасније до 18. марта. У два бубња с куглицама биће имена проглашених кандидата. Ја као председник комисије, секретар и заменик секретара учествујемо у жребању на седници РИК-а, а РТС преноси жребање - наводи Димитријевић. Ранијом одлуком РИК утврђено је да ће гласачки листић за парламентарне изборе бити сиве, а за председничке плаве боје.

Функционери иза камере од 24. марта

Ових дана предизборна кампања се захуктава, а учесници у изборној трци желе да освоје што више простора у медијима. Но, то и не чуди, јер  када почну да се одбројавају последњи дани пре 3. априла, за кандидате ће почети да важе рестрикције, усаглашене у дијалогу власти и опозиције.

Тако су се међу сетом изборних закона, који су усвојени десетак дана пре расписивања избора, нашле и измене Закона о електронским медијима, које се односе извештавање о такозваној функционерској кампањи. Усвојене измене предвиђају да 10 дана пре дана гласања медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти попут пруга, путева, мостова, школа болница, фабрика. То подразумева и да од 24. марта неће бити ни прилога о почетку изграђње оваквих објеката, ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, посланике у републичкој или покрајинској скупштини, градске и општинске одборнике.

Отклањање недостатака РИК је наложио подносиоцима листа Ромска партија - Срђан Шаин, Руски мањински савез - Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин, Народни фронт - Мост и Зелена странка. РИК је листи Ромска партија - Срђан Шаин признао сатус листе националне мањине и наложио предлагачу да достави још најмање 578 исправних потписа подршке до неопходних 5.000 за листу националне мањине.

У случају листа Руски мањински савез - Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин, Народни фронт - Мост и Зелена странка чланови РИК-а су већином гласова утврдили да постоји основана сумња да су предлагачи покушали да злоупотребе статус листе националне мањине, због чега и је наложено да у року од 48 сати доставе недостајуће и оверене потписе подршке бирача до минималног броја од 10.000 потписа неопходних за листе странака које немају мањински статус.

Од увођења вишестраначја, ово је 13. пут да се бира сазив Скупштине и 10. пут да се бира шеф државе.  Димитријевић је рекао је да ће збирна изборна листа бити проглашена до 18. марта у поноћ, када истиче и рок за утврђивање коначног броја бирача. "Укупан број бирача одређује се решењем Министарства за државну управу и локалну самоуправу, а РИК онда доноси закључак", објашњава Димитријевић и додаје да свако може путем веб-презентације, или одласком у општинску управу да провери да ли је на списку. Ове године дијаспора ће гласати у 34 земље, а процењује се да има двоструко више гласача него на prеthodnim изборима.

Стални састав РИК-а и бирачких одбора чини око 65.000 људи, а поред тога свака проглашена листа има право на по још једног члана на свим бирачким местима. Међустраначким дијалогом је договорено да у РИК-у и локалним комисијама седе и представници ванпарламентарних странака – шест чланова и шест њихових заменика.

Републичка изборна комисија доделиће мандате народним посланицима по редоследу на изборној листи у року од 10 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора. За председника Републике у првом кругу биће изабран кандидат који је добио више од половине гласова бирача који су гласали. Ако то не успе ниједном кандидату, након 15 дана гласа се у другом кругу избора. У том случају на листићу ће бити само два кандидата, а победник избора је онај који добије највећи број гласова.

Београдска изборна комисија до сада је прогласила 11 листа. "На чекању" је изборна листа "Руски мањински савез за Београд - Александар Буханац, коју је предала Коалиција Руски мањински савез за Београд, а којој је ГИК наложио да исправи недостатке. И када Градска изборна комисија буде утврдила збирну изборну листу, јасно је да ће на овим изборима бити мање учесника него пре четири године, када су се на гласачком листићу  нашле чак 24 изборне листе.

С. Станковић