На Новосадском сајму од 3. до 13. марта мултимедијални књижевни павиљон

„Хала Мастер, Аула и Хала 1 Новосадског сајма претварају се у tomm периоду у јединствен мултимедијални павиљона, а верујемо и да ће садржаји, које смо припремили, бити право освежење за културну сцену Новог Сада и Републике Србије“, најавио је извршни директор Новосадског сајма Борис Надлукач, уз напомену да ће посетиоце свакодневно очекивати 12 сати квалитетног програма.

У Хали Мастер представиће се 180 излагача на Међународном сајму књига, изложби уметности Арт експо и Сајму образовања, у Аули ће бити постављена изложба „Нови Сад кроз књигу“, коју ће припремити Градска библиотека, док ће Хала 1 бити простор у којем ће се организовати различити перформанси, позоришне представе и, пре свега - концерти. „Ти ће нас музичким хепенинзи донекле вратити и у прошлост, с обзиром на то да је Хала 1 некада, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, била домаћин светским звездама, попут легенде џеза Луја Армстронга или британских бендова Уриах Хееп и The Анималс”, подсетио је Надлукач.   

Концертни програм отвориће 3. марта јапански гитариста, кантаутор и продуцент Миџави, а најављени су и Барцелона Гипсџ Балкан Орћестра, затим Антропоцено – нови пројекат дела чланова чувеног састава Готан Пројецт, па Биља Крстић и њен Бистрик оркестар као и Богдан Ранковић и новосадски музички састав Етнофорија, уз пратњу познате јапанске плесачице и кореографкиње Каори Ито, а финале, 13. марта, резервисано је за заједнички концерт немачког музичког пројекта Оригинал Енигма Воицес и новосадског ансамбла Камерата Нови Сад. Под окриљем „Сеоба душа” биће изведене и две позоришне представе - „Б(ј)егунци” редитеља Душана Мамуле и „Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније” италијанског редитеља Адрее Елодија Моретрија, у извођењу удружења „Шмиранти“.

Улазнице у продаји

Улаз на све сајамске манифестације биће слободан, док су карте за концерте могу купити на продајним местима Гигстикаа или онлајн, путем сајта gigstix.com. Улазнице ће моћи да се купе и на Новосадском сајму, али само на дан концерата.

Девет књига у ширем избору

У ширем избору за Награду „Лаза Костић“, која ће бити додељена на Међународном сајму књига, нашло се девет наслова: „Средишња пустиња“ Миомира Петровића, „Петља “ Дејана Алексића (Лагуна), „Шпанска чизма“ Владимира Копицла (Лагуна), „Бања“Јовице Аћина (Агора), „ Ружа под ледом“ Мирка Демића (Народна библиотека „Вук Караџић“ из Крагујевца), „Људска грла или леворуки“ Илије Бакића (Соларис), „Јеванђеље по Јерониму“  Мухарема Баздуља (Вулкан издаваштво), „Песме продуженог трајања“ Зорана Ђерића (Културни центар Војводине „ Милош Црњански“) и „Сазревање модрице“ Данила Лучића (Арета).

Када је реч о Сајму књига, у оквиру Дана Лазе Костића биће додељене и традиционалне књижевне награде, а међу гости ће бити Анте Томић,  Миљенко Јерговић, Кристиан Новак, Милица Вучковић, Милена Марковић, Дамир Каракаш, Слободан Владушић, док се очекује да академик Матија Бећковић буде на отварању манифестације. Када је реч о изложби Арт експо, поред уручења награде „Сава Шумановић”, планирана је изложба дела три великана војвођанске уметности - Јожефа Ача, Бошка Петровића и Јована Солдатовића, те поставка посвећене 175. годишњици изласка „Горског вијенца” Петра II Петровића Његоша из штампе.  

„Настављамо у Сеобама да изненађујемо, да провоцирамо и преиспитујемо питање миграција, тему толико важну, не само у идентитетском смислу за наш град, већ и због актуелности коју носи “, речи су директора Фондације „Нови Сад – ЕПК“ Немање Миленковића. „Сада то радимо кроз књижевност, јер свако ишчитавање неког дела представља својеврсну миграцију из једног времена и простора у нешто сасвим другачије. И зато смо одлучили да Сајам, са готово век дугом традицијом, претворимо у павиљон књижевности, јединствен спој литературе, али и визуелне уметности, све до представа и музичких наступа. Огроман је ово подухват, на толиком простору са толико излагача, у времену када је пандемија још увек наша реалност, али ми смо у изузетном покрету. И верујем да је ово права прилика да се укаже и на визију на који начин би павиљон књижевности могао остати као јединствени легат Новог Сада”.

М. Стајић