Na Novosadskom sajmu od 3. do 13. marta multimedijalni književni paviljon

„Hala Master, Aula i Hala 1 Novosadskog sajma pretvaraju se u tomm periodu u jedinstven multimedijalni paviljona, a verujemo i da će sadržaji, koje smo pripremili, biti pravo osveženje za kulturnu scenu Novog Sada i Republike Srbije“, najavio je izvršni direktor Novosadskog sajma Boris Nadlukač, uz napomenu da će posetioce svakodnevno očekivati 12 sati kvalitetnog programa.

U Hali Master predstaviće se 180 izlagača na Međunarodnom sajmu knjiga, izložbi umetnosti Art ekspo i Sajmu obrazovanja, u Auli će biti postavljena izložba „Novi Sad kroz knjigu“, koju će pripremiti Gradska biblioteka, dok će Hala 1 biti prostor u kojem će se organizovati različiti performansi, pozorišne predstave i, pre svega - koncerti. „Ti će nas muzičkim hepeninzi donekle vratiti i u prošlost, s obzirom na to da je Hala 1 nekada, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, bila domaćin svetskim zvezdama, poput legende džeza Luja Armstronga ili britanskih bendova Uriah Heep i The Animals”, podsetio je Nadlukač.   

Koncertni program otvoriće 3. marta japanski gitarista, kantautor i producent Midžavi, a najavljeni su i Barcelona Gipsdž Balkan Orćestra, zatim Antropoceno – novi projekat dela članova čuvenog sastava Gotan Project, pa Bilja Krstić i njen Bistrik orkestar kao i Bogdan Ranković i novosadski muzički sastav Etnoforija, uz pratnju poznate japanske plesačice i koreografkinje Kaori Ito, a finale, 13. marta, rezervisano je za zajednički koncert nemačkog muzičkog projekta Original Enigma Voices i novosadskog ansambla Kamerata Novi Sad. Pod okriljem „Seoba duša” biće izvedene i dve pozorišne predstave - „B(j)egunci” reditelja Dušana Mamule i „Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije” italijanskog reditelja Adree Elodija Moretrija, u izvođenju udruženja „Šmiranti“.

Ulaznice u prodaji

Ulaz na sve sajamske manifestacije biće slobodan, dok su karte za koncerte mogu kupiti na prodajnim mestima Gigstikaa ili onlajn, putem sajta gigstix.com. Ulaznice će moći da se kupe i na Novosadskom sajmu, ali samo na dan koncerata.

Devet knjiga u širem izboru

U širem izboru za Nagradu „Laza Kostić“, koja će biti dodeljena na Međunarodnom sajmu knjiga, našlo se devet naslova: „Središnja pustinja“ Miomira Petrovića, „Petlja “ Dejana Aleksića (Laguna), „Španska čizma“ Vladimira Kopicla (Laguna), „Banja“Jovice Aćina (Agora), „ Ruža pod ledom“ Mirka Demića (Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca), „Ljudska grla ili levoruki“ Ilije Bakića (Solaris), „Jevanđelje po Jeronimu“  Muharema Bazdulja (Vulkan izdavaštvo), „Pesme produženog trajanja“ Zorana Đerića (Kulturni centar Vojvodine „ Miloš Crnjanski“) i „Sazrevanje modrice“ Danila Lučića (Areta).

Kada je reč o Sajmu knjiga, u okviru Dana Laze Kostića biće dodeljene i tradicionalne književne nagrade, a među gosti će biti Ante Tomić,  Miljenko Jergović, Kristian Novak, Milica Vučković, Milena Marković, Damir Karakaš, Slobodan Vladušić, dok se očekuje da akademik Matija Bećković bude na otvaranju manifestacije. Kada je reč o izložbi Art ekspo, pored uručenja nagrade „Sava Šumanović”, planirana je izložba dela tri velikana vojvođanske umetnosti - Jožefa Ača, Boška Petrovića i Jovana Soldatovića, te postavka posvećene 175. godišnjici izlaska „Gorskog vijenca” Petra II Petrovića Njegoša iz štampe.  

„Nastavljamo u Seobama da iznenađujemo, da provociramo i preispitujemo pitanje migracija, temu toliko važnu, ne samo u identitetskom smislu za naš grad, već i zbog aktuelnosti koju nosi “, reči su direktora Fondacije „Novi Sad – EPK“ Nemanje Milenkovića. „Sada to radimo kroz književnost, jer svako iščitavanje nekog dela predstavlja svojevrsnu migraciju iz jednog vremena i prostora u nešto sasvim drugačije. I zato smo odlučili da Sajam, sa gotovo vek dugom tradicijom, pretvorimo u paviljon književnosti, jedinstven spoj literature, ali i vizuelne umetnosti, sve do predstava i muzičkih nastupa. Ogroman je ovo poduhvat, na tolikom prostoru sa toliko izlagača, u vremenu kada je pandemija još uvek naša realnost, ali mi smo u izuzetnom pokretu. I verujem da je ovo prava prilika da se ukaže i na viziju na koji način bi paviljon književnosti mogao ostati kao jedinstveni legat Novog Sada”.

M. Stajić