Мали: Минимална зарада први пут скоро 300 евра

Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.



Министар финансија рекао је, гостујући на РТС - у, да је у петак одржан колегијум Социјално-економског савета и да су дали предлог да се минимална зарада повећа на више од 35.000 динара.



"Ми смо изашли са предлогом да се минимална зарада за 2022. годину повећа за чак 9,4 одсто у односу на постојећу. Са 32.022 динара на преко 35.000 динара. То је први пут да ће нам минимална зарада ићи на скоро 300 евра и један знак континуитета који Влада Србије спроводи када је минимална зарада у питању од 2017. године када смо завршили фискалну консолидацију и једне тешке мере које су иза нас", рекао је Мали.



Додао је да је минимална зарада од 2017. године порасла за 52 одсто, док је у истом периоду, како је навео Мали, забележен раст бруто домаћег производа (БДП) од 17,3 одсто.



Мали је рекао да још није довољно да минимална зарада покрије потрошачку корпу, али да смо "изузетно близу".



"Године 2017. та покривеност минималне потрошачке корпе са минималном зарадом била је 62 одсто. Данас је 81,5 одсто. Када погледате од 2017. године, у односу на минималну потрошачку корпу, минимална зарада расте пет пута више", казао је Мали.



Он је навео да су потпуно посвећени да се постигне задати циљ и да ће, према пројекцијама, 2023. или 2024. минимална потрошачка корпа у потпуности бити покривена минималном зарадом.



"То је наша посвећеност томе да животни стандард с једне стране расте, а да с друге стране не угрозимо пуну запосленост коју смо постигли, отварање фабрика, нових радних места, што би могло да буде угрожено уколико би се минимална зарада више него што би финансије дозволиле повећавала из године у годину", рекао је Мали.



Истакао је да је минимална зарада главни покретач раста просечне плате.



"У потпуности смо у динамици остварења оног циља који је дефинисан програмом ''Srbija 2025'', а то је да ће крајем 2025. године просечна зарада у Србији бити 900 евра", нагласио је Мали.



Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.



Говорећи о исплати помоћи грађана, Синиша Мали је рекао да ће 22. септембра бити исплаћено 50 евра свим пензионерима у Србији, да ће се у новембру исплатити других 30 евра, а у децембру ће сви грађани добити још 20 евра, као и да ће сви пензионери добити и 20.000 динара следеће године. Додао је да је за то издвојено скоро осам милијарди евра.



На питање постоји ли тај новац у буџету, Мали је навео да је у овом тренутку удео јавног дуга у БДП-у 55 одсто, што је, како је истакао, "много мање" од нивоа од 60 одсто који је дефинисан Мастрихтским уговором.



"Много, много су нам бољи резултати него што смо предвидели. За првих седам месеци, да не рачунам август, сачекаћемо га сутра, ми смо планирали дефицит од 198 милијарди динара за првих седам месеци. Нама је резултат 39 милијарди минуса за првих седам месеци. Дакле, 160 милијарди динара или милијарду и двеста милиона евра бољи резултат него што смо предвидели", истакао је Мали.



Мали је навео да није било грешке у буџету и да су приликом планирања били конзервативни, али да је опоравак много бржи.



"Ми смо у другом кварталу имали 13,4 одсто раста наше економије. Са тим растом и укључујући први квартал, до краја године минимум 6,5 одсто, а рачунали смо шест. Ако погледате минус један, резултат по којем смо можда најбољи у Европи, међу прве две или три економије прошле године, са плус 6,5 или седам одсто колико ће бити ове године, ми ћемо бити први, други или трећи у Европи у ово време највеће економске кризе која је изазвана ковидом 19", казао је Мали.



Нагласио је да то говори колико се Србија променила и да држава никада више није помогла и грађанима и привреди.



Говорећи о састанку са новом шефицом ММФ-а за Србију, Мали је навео да је ММФ прошле недеље донео одлуку да свим својим чланицама да онолико новца колико свака од тих чланица има права вучења.



"То је за Србију 890 милиона долара, по каматној стопи 0,05 одсто. Тај новац је већ алоциран нама, само треба да видимо у ком тренутку ћемо га повући, исто као и све друге земље. Да видимо да ли ћемо вратити неке старе кредите, део ћемо сигурно искористити за наставак инвестиција, овог циклуса који смо започели у Србији", казао је Мали.



Додао је да никад не бисмо тражили тај новац, али сада када смо га већ добили, зашто га не бисмо искористили.