Mali: Minimalna zarada prvi put skoro 300 evra

Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.



Ministar finansija rekao je, gostujući na RTS - u, da je u petak održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta i da su dali predlog da se minimalna zarada poveća na više od 35.000 dinara.



"Mi smo izašli sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za čak 9,4 odsto u odnosu na postojeću. Sa 32.022 dinara na preko 35.000 dinara. To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i jedan znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas", rekao je Mali.



Dodao je da je minimalna zarada od 2017. godine porasla za 52 odsto, dok je u istom periodu, kako je naveo Mali, zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto.



Mali je rekao da još nije dovoljno da minimalna zarada pokrije potrošačku korpu, ali da smo "izuzetno blizu".



"Godine 2017. ta pokrivenost minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Danas je 81,5 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više", kazao je Mali.



On je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.



"To je naša posvećenost tome da životni standard s jedne strane raste, a da s druge strane ne ugrozimo punu zaposlenost koju smo postigli, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, što bi moglo da bude ugroženo ukoliko bi se minimalna zarada više nego što bi finansije dozvolile povećavala iz godine u godinu", rekao je Mali.



Istakao je da je minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate.



"U potpunosti smo u dinamici ostvarenja onog cilja koji je definisan programom ''Srbija 2025'', a to je da će krajem 2025. godine prosečna zarada u Srbiji biti 900 evra", naglasio je Mali.



Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.



Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine. Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.



Na pitanje postoji li taj novac u budžetu, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, "mnogo manje" od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.



"Mnogo, mnogo su nam bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci, da ne računam avgust, sačekaćemo ga sutra, mi smo planirali deficit od 198 milijardi dinara za prvih sedam meseci. Nama je rezultat 39 milijardi minusa za prvih sedam meseci. Dakle, 160 milijardi dinara ili milijardu i dvesta miliona evra bolji rezultat nego što smo predvideli", istakao je Mali.



Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.



"Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam odsto koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19", kazao je Mali.



Naglasio je da to govori koliko se Srbija promenila i da država nikada više nije pomogla i građanima i privredi.



Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama da onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.



"To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji", kazao je Mali.



Dodao je da nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili.