Свету прети несташица песка, Србија појачава контролу

Када се погледају слике Сахаре - тешко је и помислити да је песак негде већ дефицитарна сировина. Али та пешчана поља нису гаранција за безбедно снабдевање света том сировином.

„То није тај агрегатни материјал који се користи у грађевини. Пустиња је пустиња. Он може да служи за неке керамичке производе. Она су само на разгледници. А овај наш ‘моравац’, наш ‘подунавац’ и Дрински слив, то је прави песак који се користи за грађевину и грађевинске производе”, рекао је потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић.

Важна је и индустријска сировина за више производа, посебно стакла. Од 2014. потражња песка на српском тржишту скочила је пет пута у поређењу са prеthodnom деценијом.

„Тај обим потражње директно је индукован инвестиционом активношћу. Како јавног, тако и приватног сектора у грађевинарству. А оно што највише повлачи ту потражњу јесте изградња транспортне инфраструктуре”, казао је Вељко Ковачевић из Министарства грађевинарства.

Наша земља своје потребе још покрива из домаћих извора. Стручњаци кажу да вишедеценијска нелегална експлоатација оштећује приобаље река, мостове и покреће клизишта, што захтева оштрији надзор вађења песка.

- Песак се користи онолико колико га годишње вода нанесе, толико може да се експлоатише - рекао је Родић за “Дневник”. - Преко тога се угрожава и екологија и квалитет тих откривки и, на крају, и цена. Маса тога се дивље ради и од тога држава нема никакве користи. Србија, у принципу, није угрожена када је реч о количинама песка, али је јако важно да инспекцијски органи раде свој посао и да се српечи нелегална експлоатација. Највећи је проблем на Морави због дивље експлоатације песка и шљунка и хитно треба кренути у интегрално уређење моравског слива.

У Влади те проблеме не поричу, али су, кажу, пре три године успели да их ставе под контролу: фирме које се баве тим послом морају имати лиценцу за рад и могу вадити само одобрене количине песка. А више је и инспектора који обилазе реке.

„То је та велика револуција коју смо направили 2018. до тада се није знало одакле се вади, онда смо увели лиценцирање, донели смо план дозвољених места где може да се вади и онда се то лицитира, тако да је та контрола данас много ефикаснија и организованија”, навео је Ковачевић.

Пестак као грађевински материјал свету клизи из руку и због „пешчаних мафија”, које чине грађевинари, трговци и бизнисмени најчешће из Азије и Африке, па из Уједињених нација позивају на рационалну глобалну потрошњу песка.

Свет годишње потроши око 50 милијарди тона песка. Колико је то огромна потрошња потврђује и податак - да би са том количином песка, сваке године, могао да се изгради зид висок 27 метара који би обавио читаву планету.

Д. Млађеновић