Резон: Позитивна филозофија бројева

Пише: Милорад Бојовић

Нови Сад је преживео корону, највећу савремену економску кризу, и најскупљи холивудски филм свих времена! Вирус је као неизбежна катастрофа закључао цео свет, срушио бројне економије, суспендовао многе инвестиције чак и у државама развијенијим од Србије, и градовима многоструко богатијим од Новог Сада. И зашто сад, и на основу чега тврдим да је Нови Сад победио пандемију? Буџет града, једини документ који представља право мерило успешности једне градске власти, досегао је, чак и за највеће оптимисте, невероватних 28,7 милијарди динара, илити 245 милиона евра.

Опозицоне странке одбиле су да подрже буџет, јер је он мањи у односу на овогодишњи. Опозиција нигде, никада, или врло ретко гласа за буџет, јер јој је то посао. Међутим, разлог о мањем буџету је бесмислен, неодговоран и неаргументован.

Чињеница да је буџет, за само 1,4 милијарди динара, мањи од овогодишњег, у години када су грађанима и привреди руке биле свезане немилосрдним синџирима опаке болести, када је изгледало да ће наплата пореза, локалних такси, накнада и других врста прихода, потпуно престати, а живот стати, представља подухват раван чуду! То значи да је Нови Сад сачувао већину радних места, комплетну привредну активности, одржао комунални систем, и сачувао људске животе.

Међу критичарима градске касе нашла се и једна странка чији су чланови били познати по томе што су у своје време ентеријере кабинета у јавним преузећима усклађивали с бојом шешира својих супруга. Све послове у два највећа градска предузећа, која су добили као плен уцене, поклањали су својим зетовима, таштама и другој родбини, и у чије време су топлотни и водоводни систем доживели две највеће хаварије у историји, а сва преузећа која су водили запала у незамисливе дугове. Јавна предузећа задуживали су брзином коцкара губитника. И уместо да инвестирају, модернизују, поправљају, они су узимали.

Буџет су критиковале и бојкот странке, које осим чувара печата немају ниједног члана, и које су попут Јованових крсташа, што су из обести и незнања разрушили маузолеј у Халикарнасу, (носиоцима опозиционог пламена познатији као Бодрум) Нови Сад из индустријског чуда претвориле у привредног богаља. Тај економски геноцид извршен је да би њима блиски људи сазидали и саградили тајкунска царства.

Опозиција треба да буде антипод власти, да њене планове и активности подвргава непрекидној анализи и критици и учини их бољима. Бити противник власти није хендикеп, већ привилегија која ти омогућава да сагледавајући понуђено, предлажеш квалитетнија, ефикаснија, сврсисходнија, свеобухватнија и штедљивија решења. Квалитет и смисленост опозиционих предлога подстичу грађане да поверују у њихове добре намере, уједно приморавајући странке на власти да раде боље, и да из страха од губитка поверења бирача, уместо очекиваног реализују немогуће.

Међутим, опозицији су добре идеје постале недостижније од живота на Венери, а истовремено су им нове зграде и фабрике постале смртни непријатељ! Добро. Можда прогрес мрзе из незнања. То није грех. Пре ће бити да опозиција мрзи што се град убрзано развија захваљујући мрској им Српској напредној странци и Милошу Вучевићу.

Опозиција која нема бољу визију развоја Новог Сада, већ само напада постојеће пројекте директно ради против интереса свих Новосађана, и што је најапсурдније, директно ради против интереса сопствених гласача. Бити против нових инвестиција, значи бити против нових радних места, удобнијих вртића, опремљенијих болница. Значи бити против бољег стандарда и квалитетнијег живота грађана.

За разлику од опозиције бројни амбасадори, страни бизнисмени и политичари одушевљени су кад виде градилишта на све стране. Они сматрају да је Нови Сад на правом путу.

Јер успешност једног града мери се по броју кранова и градилишта.

По броју банака, приватних фирми и предузетничких радњи.

По броју нових инвестиција. Нових радних места. Нових улица.

Новосађани који подржавају опозицију и гласају за њих, треба озбиљно да се забрину. СНС је за осам  година на сваком плану урадио више него такозване „превропске” странке од 1996, када су град отели из руку коалиције СПС-СРС, до 2012. године. И не само то. Српска напредна странка, коју са свих страна оптужују за општу криминализацију друштва, успела је да уведе ред и осигура инвестиције, капитал и будућност грађана. Данас нема, као у време ДОС-а, ДС-а и њихових сателита, двоструке, троструке или, чак, петоструке продаје станова, иако се данас гради више него икада. Нема ојађених купаца. Нема унесрећених породица, иако град воде „крезубе” незналице.

У периоду свеопштег „просперитета” Србије и Новог Сада од 2000. до 2012. на хиљаде Новосађана безочно је покрадено наочиглед политичара, судова, полиције, тужилаштва,  невладиних организација и међународне заједнице. Отете су им последње паре за непостојеће станове и нико их није заштитио. Уместо грађана, систем је штитио и подржавао тајкуне.

Ко не верује мени, и званичној статистици, и уверен је да истину кроз емисије Н1 сипају Чеда Чупић, Мариника Тепић, Србијанка Турајлић, Душан Теодоровић, Милан Ћулибрк, нек изађе на улицу, и нека упита грађане зашто данас радо купују станове? Да ли их на то приморава Вучић? Да ли их СНС моткама приморава да своје паре дају „злим” инвеститорима, или су сигурни да ће им се инвестиција у некретнину засигурно исплатити.

А сад, да видимо шта је то урадио Вучевић са својим тимом у prеthodnih осам година и шта намерава да уради у наредне четири!

Кад је дошао на власт сва јавна предузећа и установе била су дужна Богу и народу. Сва су пословала негативно и позајмљивала паре за плате. Данас свако од некадаших губиташа послује позивитно. Изузимам само “Стан” и Спенс. Они су катастрофалним руковођењем, у годинама пре Вучевића, гурнути у врло сложену финансијску дубиозу, која не може да се реши једносмерним, нити једноставним корекцијама пословања.

Демократска странка, њихови функционери и одборници задуживали су „Стан” под зеленашким условима, подижући кредите с каматом од девет, па чак и 10,5 одсто на годишњем нивоу. За три године “Стан” је под Демократском странком изгубио 70 одсто тржишта и подигао 219 милиона динара кредита. Демократску странку то не забрињава. Уместо да спасава “Стан”, свесно га је уништавала све више.

Спенс и “Стан” су превазиђени системи, и Вучевић је уместо сталног пресипања из шупљег у празно, поступио стратешки мудро - ушао је у њихову модернизацију и потуну промену фокуса пословања. У супротном, све мере, сва помоћ представљали би бацање пара у амбис.

И мада то саботерска чаршија не види тако, реконструкција Спенса, која ће отпочети ове године, представља најважнији градски пројекат за наредних пола века. Спенс ће од жртвеника за бацање народних пара, постати профитабилан систем јер ће до 2051. само на струји, грејању и хлађењу, уштедети близу 100 милиона евра. А променом пословне филозофије, која ће Спенсу дати нов тржишни импулс, град ће на субвенцијама уштедети још толико. Укупно, цео један градски буџет.

Вучевић је успео да изгради станове за 522 избегличке породице у Футогу и Ветернику. Ти честити људи и њихова деца четврт века представљали су број на папиру. Монету за поткусуривање у политичким расправама. Њихове потребе више нису случај у регистратури. Деловодни број. Нису проблем који треба решавати. Они су постали наше комшије, уважени суграђани.

У Новом Саду тренутно постоји више од 50 градилишта. Гради се у сваком кварту. Нове зграде значе нову вредност за град. Јер то значи драстично увећање пореза на имовину, више радних места. И више новца за дечја игралишта и паркове.

Хиљаде људи имају посао јер су отворени погони великих светских компанија. Ускоро ће бити отворене још две велике фабрике. И обезбеђен посао за велики број Новосађана.

Завршава се зграда научно-технолошког парка. Нови Сад је град из ког људи не одлазе, него га виде као место које им нуди фантастичне перспективе за каријеру и живот. Место где ће засновати своју породицу. Место где њихови родитељи с поносом могу гледати своје унуке како расту. То је тријумф Новог Сада. На свим пољима.

После више од 30 година почиње изградње новог објекта Дома здравља. Након 40 година Нови Сад добија нови парк. Грађани Детелинаре и Новог насеља, њих око 100.000, добиће своју оазу, своје место за шетњу, а град ће добити нова плућа.

Преко девет милијарди динара, трећина буџета, биће уложено у капиталне инвестиције. Највећи подухват је изградња четвртог моста преко Дунава. Граде се три нова вртића, укупне површине 5.531 квадрата, за боравак 570 малишана.

Нови Сад се мења. Иде напред. То је природно. И једино прихватљиво. Ко има проблем с тим, има проблем с Новим Садом.

* Аутор је стручњак за комуникације односе с јавношћу