Rezon: Pozitivna filozofija brojeva

Piše: Milorad Bojović

Novi Sad je preživeo koronu, najveću savremenu ekonomsku krizu, i najskuplji holivudski film svih vremena! Virus je kao neizbežna katastrofa zaključao ceo svet, srušio brojne ekonomije, suspendovao mnoge investicije čak i u državama razvijenijim od Srbije, i gradovima mnogostruko bogatijim od Novog Sada. I zašto sad, i na osnovu čega tvrdim da je Novi Sad pobedio pandemiju? Budžet grada, jedini dokument koji predstavlja pravo merilo uspešnosti jedne gradske vlasti, dosegao je, čak i za najveće optimiste, neverovatnih 28,7 milijardi dinara, iliti 245 miliona evra.

Opozicone stranke odbile su da podrže budžet, jer je on manji u odnosu na ovogodišnji. Opozicija nigde, nikada, ili vrlo retko glasa za budžet, jer joj je to posao. Međutim, razlog o manjem budžetu je besmislen, neodgovoran i neargumentovan.

Činjenica da je budžet, za samo 1,4 milijardi dinara, manji od ovogodišnjeg, u godini kada su građanima i privredi ruke bile svezane nemilosrdnim sindžirima opake bolesti, kada je izgledalo da će naplata poreza, lokalnih taksi, naknada i drugih vrsta prihoda, potpuno prestati, a život stati, predstavlja poduhvat ravan čudu! To znači da je Novi Sad sačuvao većinu radnih mesta, kompletnu privrednu aktivnosti, održao komunalni sistem, i sačuvao ljudske živote.

Među kritičarima gradske kase našla se i jedna stranka čiji su članovi bili poznati po tome što su u svoje vreme enterijere kabineta u javnim preuzećima usklađivali s bojom šešira svojih supruga. Sve poslove u dva najveća gradska preduzeća, koja su dobili kao plen ucene, poklanjali su svojim zetovima, taštama i drugoj rodbini, i u čije vreme su toplotni i vodovodni sistem doživeli dve najveće havarije u istoriji, a sva preuzeća koja su vodili zapala u nezamislive dugove. Javna preduzeća zaduživali su brzinom kockara gubitnika. I umesto da investiraju, modernizuju, popravljaju, oni su uzimali.

Budžet su kritikovale i bojkot stranke, koje osim čuvara pečata nemaju nijednog člana, i koje su poput Jovanovih krstaša, što su iz obesti i neznanja razrušili mauzolej u Halikarnasu, (nosiocima opozicionog plamena poznatiji kao Bodrum) Novi Sad iz industrijskog čuda pretvorile u privrednog bogalja. Taj ekonomski genocid izvršen je da bi njima bliski ljudi sazidali i sagradili tajkunska carstva.

Opozicija treba da bude antipod vlasti, da njene planove i aktivnosti podvrgava neprekidnoj analizi i kritici i učini ih boljima. Biti protivnik vlasti nije hendikep, već privilegija koja ti omogućava da sagledavajući ponuđeno, predlažeš kvalitetnija, efikasnija, svrsishodnija, sveobuhvatnija i štedljivija rešenja. Kvalitet i smislenost opozicionih predloga podstiču građane da poveruju u njihove dobre namere, ujedno primoravajući stranke na vlasti da rade bolje, i da iz straha od gubitka poverenja birača, umesto očekivanog realizuju nemoguće.

Međutim, opoziciji su dobre ideje postale nedostižnije od života na Veneri, a istovremeno su im nove zgrade i fabrike postale smrtni neprijatelj! Dobro. Možda progres mrze iz neznanja. To nije greh. Pre će biti da opozicija mrzi što se grad ubrzano razvija zahvaljujući mrskoj im Srpskoj naprednoj stranci i Milošu Vučeviću.

Opozicija koja nema bolju viziju razvoja Novog Sada, već samo napada postojeće projekte direktno radi protiv interesa svih Novosađana, i što je najapsurdnije, direktno radi protiv interesa sopstvenih glasača. Biti protiv novih investicija, znači biti protiv novih radnih mesta, udobnijih vrtića, opremljenijih bolnica. Znači biti protiv boljeg standarda i kvalitetnijeg života građana.

Za razliku od opozicije brojni ambasadori, strani biznismeni i političari oduševljeni su kad vide gradilišta na sve strane. Oni smatraju da je Novi Sad na pravom putu.

Jer uspešnost jednog grada meri se po broju kranova i gradilišta.

Po broju banaka, privatnih firmi i preduzetničkih radnji.

Po broju novih investicija. Novih radnih mesta. Novih ulica.

Novosađani koji podržavaju opoziciju i glasaju za njih, treba ozbiljno da se zabrinu. SNS je za osam  godina na svakom planu uradio više nego takozvane „prevropske” stranke od 1996, kada su grad oteli iz ruku koalicije SPS-SRS, do 2012. godine. I ne samo to. Srpska napredna stranka, koju sa svih strana optužuju za opštu kriminalizaciju društva, uspela je da uvede red i osigura investicije, kapital i budućnost građana. Danas nema, kao u vreme DOS-a, DS-a i njihovih satelita, dvostruke, trostruke ili, čak, petostruke prodaje stanova, iako se danas gradi više nego ikada. Nema ojađenih kupaca. Nema unesrećenih porodica, iako grad vode „krezube” neznalice.

U periodu sveopšteg „prosperiteta” Srbije i Novog Sada od 2000. do 2012. na hiljade Novosađana bezočno je pokradeno naočigled političara, sudova, policije, tužilaštva,  nevladinih organizacija i međunarodne zajednice. Otete su im poslednje pare za nepostojeće stanove i niko ih nije zaštitio. Umesto građana, sistem je štitio i podržavao tajkune.

Ko ne veruje meni, i zvaničnoj statistici, i uveren je da istinu kroz emisije N1 sipaju Čeda Čupić, Marinika Tepić, Srbijanka Turajlić, Dušan Teodorović, Milan Ćulibrk, nek izađe na ulicu, i neka upita građane zašto danas rado kupuju stanove? Da li ih na to primorava Vučić? Da li ih SNS motkama primorava da svoje pare daju „zlim” investitorima, ili su sigurni da će im se investicija u nekretninu zasigurno isplatiti.

A sad, da vidimo šta je to uradio Vučević sa svojim timom u prethodnih osam godina i šta namerava da uradi u naredne četiri!

Kad je došao na vlast sva javna preduzeća i ustanove bila su dužna Bogu i narodu. Sva su poslovala negativno i pozajmljivala pare za plate. Danas svako od nekadaših gubitaša posluje pozivitno. Izuzimam samo “Stan” i Spens. Oni su katastrofalnim rukovođenjem, u godinama pre Vučevića, gurnuti u vrlo složenu finansijsku dubiozu, koja ne može da se reši jednosmernim, niti jednostavnim korekcijama poslovanja.

Demokratska stranka, njihovi funkcioneri i odbornici zaduživali su „Stan” pod zelenaškim uslovima, podižući kredite s kamatom od devet, pa čak i 10,5 odsto na godišnjem nivou. Za tri godine “Stan” je pod Demokratskom strankom izgubio 70 odsto tržišta i podigao 219 miliona dinara kredita. Demokratsku stranku to ne zabrinjava. Umesto da spasava “Stan”, svesno ga je uništavala sve više.

Spens i “Stan” su prevaziđeni sistemi, i Vučević je umesto stalnog presipanja iz šupljeg u prazno, postupio strateški mudro - ušao je u njihovu modernizaciju i potunu promenu fokusa poslovanja. U suprotnom, sve mere, sva pomoć predstavljali bi bacanje para u ambis.

I mada to saboterska čaršija ne vidi tako, rekonstrukcija Spensa, koja će otpočeti ove godine, predstavlja najvažniji gradski projekat za narednih pola veka. Spens će od žrtvenika za bacanje narodnih para, postati profitabilan sistem jer će do 2051. samo na struji, grejanju i hlađenju, uštedeti blizu 100 miliona evra. A promenom poslovne filozofije, koja će Spensu dati nov tržišni impuls, grad će na subvencijama uštedeti još toliko. Ukupno, ceo jedan gradski budžet.

Vučević je uspeo da izgradi stanove za 522 izbegličke porodice u Futogu i Veterniku. Ti čestiti ljudi i njihova deca četvrt veka predstavljali su broj na papiru. Monetu za potkusurivanje u političkim raspravama. Njihove potrebe više nisu slučaj u registraturi. Delovodni broj. Nisu problem koji treba rešavati. Oni su postali naše komšije, uvaženi sugrađani.

U Novom Sadu trenutno postoji više od 50 gradilišta. Gradi se u svakom kvartu. Nove zgrade znače novu vrednost za grad. Jer to znači drastično uvećanje poreza na imovinu, više radnih mesta. I više novca za dečja igrališta i parkove.

Hiljade ljudi imaju posao jer su otvoreni pogoni velikih svetskih kompanija. Uskoro će biti otvorene još dve velike fabrike. I obezbeđen posao za veliki broj Novosađana.

Završava se zgrada naučno-tehnološkog parka. Novi Sad je grad iz kog ljudi ne odlaze, nego ga vide kao mesto koje im nudi fantastične perspektive za karijeru i život. Mesto gde će zasnovati svoju porodicu. Mesto gde njihovi roditelji s ponosom mogu gledati svoje unuke kako rastu. To je trijumf Novog Sada. Na svim poljima.

Posle više od 30 godina počinje izgradnje novog objekta Doma zdravlja. Nakon 40 godina Novi Sad dobija novi park. Građani Detelinare i Novog naselja, njih oko 100.000, dobiće svoju oazu, svoje mesto za šetnju, a grad će dobiti nova pluća.

Preko devet milijardi dinara, trećina budžeta, biće uloženo u kapitalne investicije. Najveći poduhvat je izgradnja četvrtog mosta preko Dunava. Grade se tri nova vrtića, ukupne površine 5.531 kvadrata, za boravak 570 mališana.

Novi Sad se menja. Ide napred. To je prirodno. I jedino prihvatljivo. Ko ima problem s tim, ima problem s Novim Sadom.

* Autor je stručnjak za komunikacije odnose s javnošću