Архив града – Значајни детаљи новосадске историје: По отварању Штранда, жалбе на скупоћу

Градска плажа уређена је и отворена 1911. године, а прве кабине постављене две године касније. По завршетку Првог светског рата, Градски савет је на седници одржаној 1. априла 1920. године једногласно донео одлуку да Деоничарском друштву „Дијана” (правни prеthodnik „Штранд” д. д.) изда градско купалиште на 30 година, а закупни уговор чува се у Историјском архиву града. Износ закупнине од 1. маја 1920. до 1. маја 1940. године био је 12.000 круна годишње, а од 1. маја 1940. до 31. децембра 1950. године 15.000 круна годишње. Убрзо затим, Друштво је добило дозволу за зидање гостионице.

По речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, као о важном месту друштвеног живота, о Штранду се често писало у дневном листу „Застава”. Осим похвалних текстова, плажа је често била подвргнута јавној критици.

– Већ 1920. године објављен је чланак у којем је написано да „откако је време постало топло, штавише неиздрживо, живот на новосадском Штранду необично је живахан” – каже Ђурђев. – Аутор је забележио да готово цело грађанство Новог Сада одлази на Штранд, где налази разоноду и пријатно проводи летње дане, али упутивши критику да Друштво које води бригу о купалишту не обраћа довољно пажње на све, те да су „интереси посетилаца често сасвим занемарени”. Јасно је изнео замерке: „Коњска железница је претерано скупа, песак није као прошлих година узоран, а да и не говоримо о бифеу, чији власник се уобразио, да жели да за једну летњу сезону, два-три месеца, постати милијонар, јер скупоћа у бифеу је више него претерана. А и публика греши, када сваку цену, ма колико висока била, без тужбе плаћа.”

Жалба на високе цене се наставила у „Застави” и 1921. године. Како Ђурђев појашњава, у чланку је написано да многи грађани нису у могућности да плате силне трошкове купања на Штранду, те ко има много новаца и хоће да се забавља и ужива, тај нека плати, и предлаже се да се што пре удеси и дунавско купатило, купалиште које је било у плану да се направи за сиромашне грађане и болесну децу,

Ђурђев напомиње да је лепо урађено купалиште ипак пружало спортским друштвима прилику да организују такмичења.

– Спортски клуб „Војводина” је једне године, почетком августа, на Штранду приредио велику, како су навели, „пливачку утакмицу”, првенство Новог Сада – каже наш саговорник. – Грађани су имали право да се такмиче, како момци, тако и жене. Пријаве су примане код чланова СК „Војводина” све до суботе, 6. августа, до 19 сати у „Корзо павиљону”.

Интересантно је да у августу 1921. године на Штранду направљено и тениско игралиште на инсистирање новосадских тенисера, међу којима је било понајвише избеглица из Русије.

С. Ковач