Arhiv grada – Značajni detalji novosadske istorije: Po otvaranju Štranda, žalbe na skupoću
Iako za mnoge nema lepše plaže od Štranda, gde se može provesti gotovo čitavo leto u baškarenju u hladu, na suncu i u vodi, Novosađani, neki bi rekli – poznati po tome što im nikad nije teško da kritikuju – su imali zamerke na kupalište, i to nedugo pošto je otvoreno.
Gradska plaža uređena je i otvorena 1911. godine, a prve kabine postavljene dve godine kasnije. Po završetku Prvog svetskog rata, Gradski savet je na sednici održanoj 1. aprila 1920. godine jednoglasno doneo odluku da Deoničarskom društvu „Dijana” (pravni prethodnik „Štrand” d. d.) izda gradsko kupalište na 30 godina, a zakupni ugovor čuva se u Istorijskom arhivu grada. Iznos zakupnine od 1. maja 1920. do 1. maja 1940. godine bio je 12.000 kruna godišnje, a od 1. maja 1940. do 31. decembra 1950. godine 15.000 kruna godišnje. Ubrzo zatim, Društvo je dobilo dozvolu za zidanje gostionice.
Po rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva, kao o važnom mestu društvenog života, o Štrandu se često pisalo u dnevnom listu „Zastava”. Osim pohvalnih tekstova, plaža je često bila podvrgnuta javnoj kritici.
– Već 1920. godine objavljen je članak u kojem je napisano da „otkako je vreme postalo toplo, štaviše neizdrživo, život na novosadskom Štrandu neobično je živahan” – kaže Đurđev. – Autor je zabeležio da gotovo celo građanstvo Novog Sada odlazi na Štrand, gde nalazi razonodu i prijatno provodi letnje dane, ali uputivši kritiku da Društvo koje vodi brigu o kupalištu ne obraća dovoljno pažnje na sve, te da su „interesi posetilaca često sasvim zanemareni”. Jasno je izneo zamerke: „Konjska železnica je preterano skupa, pesak nije kao prošlih godina uzoran, a da i ne govorimo o bifeu, čiji vlasnik se uobrazio, da želi da za jednu letnju sezonu, dva-tri meseca, postati milijonar, jer skupoća u bifeu je više nego preterana. A i publika greši, kada svaku cenu, ma koliko visoka bila, bez tužbe plaća.”
Žalba na visoke cene se nastavila u „Zastavi” i 1921. godine. Kako Đurđev pojašnjava, u članku je napisano da mnogi građani nisu u mogućnosti da plate silne troškove kupanja na Štrandu, te ko ima mnogo novaca i hoće da se zabavlja i uživa, taj neka plati, i predlaže se da se što pre udesi i dunavsko kupatilo, kupalište koje je bilo u planu da se napravi za siromašne građane i bolesnu decu,
Đurđev napominje da je lepo urađeno kupalište ipak pružalo sportskim društvima priliku da organizuju takmičenja.
– Sportski klub „Vojvodina” je jedne godine, početkom avgusta, na Štrandu priredio veliku, kako su naveli, „plivačku utakmicu”, prvenstvo Novog Sada – kaže naš sagovornik. – Građani su imali pravo da se takmiče, kako momci, tako i žene. Prijave su primane kod članova SK „Vojvodina” sve do subote, 6. avgusta, do 19 sati u „Korzo paviljonu”.
Interesantno je da u avgustu 1921. godine na Štrandu napravljeno i tenisko igralište na insistiranje novosadskih tenisera, među kojima je bilo ponajviše izbeglica iz Rusije.
S. Kovač
