Архив града - значајни детаљи новосадске историје: Сусрет треће врсте

Док је Јуриј Гагарин понео титулу првог човека у свемиру, Американци су успели да освоје Месец 21. јула 1969. године, када је „Аполо 11” слетео на Земљин сателит, а Нил Армстронг се јавио с Месечеве површине речима „Ово је мали корак за мене, али велики скок за човечанство”.

Свет је постао очаран васионом, „свемирска грозница” је тресла свет, али и нас, пошто су пренос слетања гледали милиони Југословена. С данашње преспективе, вест која је објављена у нашем листу да је Јосип Броз Тито 19. октобра 1969. године, само неколико месеци након слетања „Апола 11”, посаду коју су чинили Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс свечано примио у Београду готово је невероватна.

Пријем који су добили амерички астронаути представљао је прворазредни догађај, каже директор Архива града Петар Ђурђев.

Како додаје, председник Републике Јосип Броз је са супругом Јованком примио астронауте у Белом двору.

Он је у задужбини Карађорђевића одликовао астронауте Одреном Југословенске ленте са звездом. Интересатно је напоменути да је тада Нил Амстронг изјавио да је први дечачки научни експеримент направио тако што је опонашао изуме Николе Тесле, вели Ђурђев.

Истраживање свемира и објављивање чланака на ту тему у дневној штампи вероватно су разбуктали машту грађана. Међутим, за неке читаоце „Дневника”, који су се 1969. године јавили нашем новинару с информацијом да су у ноћи између суботе и недеље, у 1.25 сат видели непознате летелице на небу, мали зелени су стигли и до Новог Сада! Чланак о тој занимљивој појави чува се у Архиву града, као део архивске грађе нашег листа. Забринути читалац је испричао да је на небу изнад Новог Сада видео светлеће тело на малој висини, које је летело у правцу Фрушке горе, остављајући за собом црвеномодри траг и бацало је искре. Као и увек, наша екипа је проверила наводе у дежурној служби СУП- а, али није успела да добије потврду.

Два дана касније, 5. јуна 1969. године, „Дневнику” су се обратила двојица риболоваца који су детаљно изнели оно што су они видели, открива Ђурђев.

По њиховим твдњама, додаје наш саговорник, прво су чули шум као када лети птица.

Затим су видели три светлећа предмета у колони, величине и облика фудбалске лопте, која су сијала белом светлошћу. Лопте су биле повезане светлошћу дугиних боја. Да ли је била у питању „риболовачка прича” или аутентично виђење неидентификованих летећих објеката, једноставно не можемо рећи. Јасно је да су епоху освајања свемира често пратиле и најразличитије пријаве грађана о необјашњивим појавама на небу. Можемо претпоставити да су наши суграђани били сведоци процеса развијање нових типова летелица, ракета или можда сателита, али ипак на крају не можемо искључити да је то у ствари био исконски страх људи од непознатог, каже Ђурђев.

У 21. веку, који је донео многа научна достигнућа, свемир нас и даље очарава: телескопима посматрамо и „ослушкујемо“ васиону, роботи истражују Марс, али, да ли мали зелени још увек посећују Нови Сад остаје тајна, а Петар Ђурђев додаје – истина је негде тамо.

С. Ковач