Планета далеко од стабилног климатског режима у ком је некад била
Утицај пандемије коронавируса на емисију штетних гасова са ефектом стаклене осетио се у једном тренутку, а мало израженији био у Кини - рекао је проф. др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду на недавној панел дискусији Удружења новинара „Еко вест“.
- Када су затворили највећи део Кине, емисије угљен-диоксида су пале за око 15 одсто. Међутим, наредних неколико месеци су се вратиле на prеthodni, очекивани ниво. Процене су да ће због утицаја пандемије, емисије на глобалном нивоу бити за четири одсто мање у овој години. Гледајући на кумулативне емисије гасова, тих четири одсто умањења не представља ништа посебно, то је као кап воде у мору, те можемо рећи да пандемија није направила преокрет у смањењу емисија. Напротив, због пандемије су одложене међународни преговори па и ревизија Париског споразума из 2015, а свака врста одлагања таквих разговора о климатским променама је удаљавање од циља.
По његовим речима, занимљиво је да су се у многим земљама током пандемије, обновљиви извори енергије показали далеко отпорнији у случају кризе од стандарде производње енергије из угља. Обновљиви извори су били стабилнији, а већина постројења захтева мању количину интервенције, планирања, ангажовања људи и технологије. Многе европске земље су током пандемије оствариле рекордне вредности произведене енергије из обновљивих извора.
- Постоје добре шансе да ће 2020. година на глобалном нивоу бити најтоплија година што је забрињавајуће, а имамо још два месеца до краја године - каже Ђурђевић. - То је тај кумулативни ефекат, те не треба да будемо изненађени што се сусрећемо са топлим екстремима све чешће. Пожари у Аустралији, као и они у Сибиру ће доста помоћи да смањење глобалних емисија штетних гасова ефекта стаклене баште не буде тако велико колико би можда било, зато што је велика количина угљен - диоксида емитована у атмосферу. Несвакидашња ствар која се десила ових дана је да део поларног круга поред Русије близу Сибира у Арктику до данас није почео формирати лед, а познато је да се крене ледити већ од септембра. Сви ти екстреми указују управо на то колико се планета измакла из стабилног климатског режима у ком је некад била. Сваке недеље се може наћи информација да се негде у свету десила нека климатска криза.
Професор Ђурђевић напомиње да је због климатских промена годишња глобална температура Земље сада већа за степен у односу на период од пре 100 година. Србија је чак „топлија” од глобалног просека.
- Сада смо прешли један степен Целзијуса, а према Париском споразуму би требали да престанемо да емитујемо гасове с ефектом стаклене баште у наредних 40 година - истиче Владимир Ђурђевић, који је иначе и један од водећих српских климатолога. - Уколико се ипак настави са коришћењем фосилних горива, планета ће наставити да се загрева и до краја века можемо очекивати раст просечне температуре за четири степена.
Светска организација за природу (WWF) каже да су здравствена и климатска криза највеће две пошасти које су задесиле човечанство, али да решења постоје и налазе се у природи. Панелисткиња Душка Димовић из „WWF Адриа Србија” указала је на то да нас климатске промене подсећају да и поред брзог технолошког развоја, у потпуности зависимо од природе, односно природних ресурса и природних циклуса.
Министарство заштите животне средине израдило је нацрт Закона о климатским променама. Руководилац Групе за прилагођавање климатским променама Министарсва заштите животне средине Ана Репац укључила се у дискусију путем видео-линка, рекавши том приликом да успостављање законодавно-стратешког оквира борбе против климатских промена доприноси повећању конкурентности домаће привреде на европском тржишту.
- Будућа примена Закона о климатским променама ће допринети успостављању система за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (GHG) у релевантним секторима као што су енергетика, индустрија, саобраћај, пољопривреда, шумарство и управљање отпадом - истакла је Репац. - Циљ је успостављање система за смањење емисије GHG на исплатив и економски ефикасан начин. То се постиже усвајањем и спровођењем секторских политика и мера, стратегија и акционих планова. Закон о клими је спреман, али нажалост још није усвојен.
- Последице се осећају широм наше планете, угрожени су екосистеми, као и добробит и сигурност људи – нагласила је Душка Димовић. - Велику пажњу треба посветити заштити екосистема и биолошке разноврсности, који имају велики значај у ублажавању и прилагођавању на климатске промене. Светска организација за природу се залаже за „екосистемски приступ“, као принцип за интегрално управљање водама, земљиштем, шумама, морима и биодиверзитетом, јер очувањем природе штитимо и сами себе. Очигледно је да је тема климатских промена постала присутна, али на неком површном нивоу, без суштинског разумевања јер Париски споразум је потписан 2015. године, а до сада наше емисије су наставиле да се увећавају.
Како каже, све чешће се суочавамо и са екстремним разликама у температурама.
- Некада смо имали једну екстремну сушу на десет година, а сад већ имамо две, док ћемо до краја века имати осам, а у исто време ћемо имати и поплаве и велике количине падавина – истакла је Димовићева. - Биљке једноставно не могу брзо да се прилагоде тако великим променама. Климатске промене чине да може да се деси да биљка процвета у доба када се њен опрашивач није још излегао. Немамо исто време природних дешавања. Србија спада у земље које троше више природних ресурса, него што их је на располагању, а одговор морамо тражити у заштити природе.
Према њеним речима, да бисмо ушли у правилну енергетску транзицију, постепено треба тражити алтернативу запошљавања људи који би научили да раде у зеленој енергији. Пољаци су кренули у реализацију те идеје, те се специјализују за постављање соларних панела или да раде у ветроелектранама. Тако се полако кренуло у промене.
Ивана Бакмаз
