Planeta daleko od stabilnog klimatskog režima u kom je nekad bila
Uticaj pandemije koronavirusa na emisiju štetnih gasova sa efektom staklene osetio se u jednom trenutku, a malo izraženiji bio u Kini - rekao je prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na nedavnoj panel diskusiji Udruženja novinara „Eko vest“.
- Kada su zatvorili najveći deo Kine, emisije ugljen-dioksida su pale za oko 15 odsto. Međutim, narednih nekoliko meseci su se vratile na prethodni, očekivani nivo. Procene su da će zbog uticaja pandemije, emisije na globalnom nivou biti za četiri odsto manje u ovoj godini. Gledajući na kumulativne emisije gasova, tih četiri odsto umanjenja ne predstavlja ništa posebno, to je kao kap vode u moru, te možemo reći da pandemija nije napravila preokret u smanjenju emisija. Naprotiv, zbog pandemije su odložene međunarodni pregovori pa i revizija Pariskog sporazuma iz 2015, a svaka vrsta odlaganja takvih razgovora o klimatskim promenama je udaljavanje od cilja.
Po njegovim rečima, zanimljivo je da su se u mnogim zemljama tokom pandemije, obnovljivi izvori energije pokazali daleko otporniji u slučaju krize od standarde proizvodnje energije iz uglja. Obnovljivi izvori su bili stabilniji, a većina postrojenja zahteva manju količinu intervencije, planiranja, angažovanja ljudi i tehnologije. Mnoge evropske zemlje su tokom pandemije ostvarile rekordne vrednosti proizvedene energije iz obnovljivih izvora.
- Postoje dobre šanse da će 2020. godina na globalnom nivou biti najtoplija godina što je zabrinjavajuće, a imamo još dva meseca do kraja godine - kaže Đurđević. - To je taj kumulativni efekat, te ne treba da budemo iznenađeni što se susrećemo sa toplim ekstremima sve češće. Požari u Australiji, kao i oni u Sibiru će dosta pomoći da smanjenje globalnih emisija štetnih gasova efekta staklene bašte ne bude tako veliko koliko bi možda bilo, zato što je velika količina ugljen - dioksida emitovana u atmosferu. Nesvakidašnja stvar koja se desila ovih dana je da deo polarnog kruga pored Rusije blizu Sibira u Arktiku do danas nije počeo formirati led, a poznato je da se krene lediti već od septembra. Svi ti ekstremi ukazuju upravo na to koliko se planeta izmakla iz stabilnog klimatskog režima u kom je nekad bila. Svake nedelje se može naći informacija da se negde u svetu desila neka klimatska kriza.
Profesor Đurđević napominje da je zbog klimatskih promena godišnja globalna temperatura Zemlje sada veća za stepen u odnosu na period od pre 100 godina. Srbija je čak „toplija” od globalnog proseka.
- Sada smo prešli jedan stepen Celzijusa, a prema Pariskom sporazumu bi trebali da prestanemo da emitujemo gasove s efektom staklene bašte u narednih 40 godina - ističe Vladimir Đurđević, koji je inače i jedan od vodećih srpskih klimatologa. - Ukoliko se ipak nastavi sa korišćenjem fosilnih goriva, planeta će nastaviti da se zagreva i do kraja veka možemo očekivati rast prosečne temperature za četiri stepena.
Svetska organizacija za prirodu (WWF) kaže da su zdravstvena i klimatska kriza najveće dve pošasti koje su zadesile čovečanstvo, ali da rešenja postoje i nalaze se u prirodi. Panelistkinja Duška Dimović iz „WWF Adria Srbija” ukazala je na to da nas klimatske promene podsećaju da i pored brzog tehnološkog razvoja, u potpunosti zavisimo od prirode, odnosno prirodnih resursa i prirodnih ciklusa.
Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je nacrt Zakona o klimatskim promenama. Rukovodilac Grupe za prilagođavanje klimatskim promenama Ministarsva zaštite životne sredine Ana Repac uključila se u diskusiju putem video-linka, rekavši tom prilikom da uspostavljanje zakonodavno-strateškog okvira borbe protiv klimatskih promena doprinosi povećanju konkurentnosti domaće privrede na evropskom tržištu.
- Buduća primena Zakona o klimatskim promenama će doprineti uspostavljanju sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u relevantnim sektorima kao što su energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo i upravljanje otpadom - istakla je Repac. - Cilj je uspostavljanje sistema za smanjenje emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način. To se postiže usvajanjem i sprovođenjem sektorskih politika i mera, strategija i akcionih planova. Zakon o klimi je spreman, ali nažalost još nije usvojen.
- Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, kao i dobrobit i sigurnost ljudi – naglasila je Duška Dimović. - Veliku pažnju treba posvetiti zaštiti ekosistema i biološke raznovrsnosti, koji imaju veliki značaj u ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene. Svetska organizacija za prirodu se zalaže za „ekosistemski pristup“, kao princip za integralno upravljanje vodama, zemljištem, šumama, morima i biodiverzitetom, jer očuvanjem prirode štitimo i sami sebe. Očigledno je da je tema klimatskih promena postala prisutna, ali na nekom površnom nivou, bez suštinskog razumevanja jer Pariski sporazum je potpisan 2015. godine, a do sada naše emisije su nastavile da se uvećavaju.
Kako kaže, sve češće se suočavamo i sa ekstremnim razlikama u temperaturama.
- Nekada smo imali jednu ekstremnu sušu na deset godina, a sad već imamo dve, dok ćemo do kraja veka imati osam, a u isto vreme ćemo imati i poplave i velike količine padavina – istakla je Dimovićeva. - Biljke jednostavno ne mogu brzo da se prilagode tako velikim promenama. Klimatske promene čine da može da se desi da biljka procveta u doba kada se njen oprašivač nije još izlegao. Nemamo isto vreme prirodnih dešavanja. Srbija spada u zemlje koje troše više prirodnih resursa, nego što ih je na raspolaganju, a odgovor moramo tražiti u zaštiti prirode.
Prema njenim rečima, da bismo ušli u pravilnu energetsku tranziciju, postepeno treba tražiti alternativu zapošljavanja ljudi koji bi naučili da rade u zelenoj energiji. Poljaci su krenuli u realizaciju te ideje, te se specijalizuju za postavljanje solarnih panela ili da rade u vetroelektranama. Tako se polako krenulo u promene.
Ivana Bakmaz
