Грејање у новој сезони по лањској цени
НОВИ САД: Грејна сезона се полако примиче и, практично, стартује за око месец дана па ваља размишљати о томе колико ће новца бити потребно за загревање домаћинства.
За оне који се греју на угаљ и дрва, како сада ствари стоје, добра је вест да, упркос одређеним тешкоћама везаним за транспорт и набавку неких врста угља, огрева има. Последњих неколико дана све је више и купаца и оних који обилазе стоваришта, све је боља и продаја, а очекује се да прави сезонски пазар почне од друге половине овог месеца. Они који крећу у куповину угља и дрва, како кажу на стовариштима, ове грејне сезоне имаће готово исти трошак као и лане јер практичнио поскупљења нема, или је незнатно.
А колики ће трошак бити зависи од врсте енергента који се користи, квалитета изолације домаћинства, величине стамбене површине, спољних температура... Није свеједно да ли се купи дрвени угаљ или онај квалитетнији, колико се користи дрвета... Ипак, с великом сигурношћу би се могло рећи да грејна сезона не може проħи без око 35.000 динара, односно да ће најмање толико новца бити потребно да се загреје око 60 квадратних метара стамбене површине. Наравно, у случају да су сви параметри идеални – од изолације до најповољније цене огрева, што зависи и од тога где се купује. Међутим, извесније да је ће трошак за наступајућу грејну сезону бити око 40.000 динара.
По речима власника стоваришта „Искра-пан” у Петроварадину Бранка Бјелића, огрева има довољно, а цене зависе од врсте угља. За тону угља „колубара” потребно је 8.000 динара, дрвеног угља „ковин” 10.300, док је тона угља „станари коцка” 10.000. Мрколигнитни угаљ „пљевља” кошта13.500 динара, исто толико потребно је за угаљ „сушени вреоци”, мрки угаљ „бановићи” кошта 15.000, а тона руског каменог угља 22.000. Што се тиче цене огревног дрвета (буква, храст, багрем), просторни метар (несечено дрво) кошта 6.000 динара. Цене су без превоза, па тако треба рачунати на додатни трошак, који по тони износи 500 динара, а по просторном метру 300 динара.
Цене огрева углавном су исте као и прошле године, осим угља из Ковина, који је скупљи око десет одсто, каже Бјелић.
Сада је, додаје, све више купаца, биће их и више што грејна сезона буде ближа, а огрев се може купити на чекове на више рата.
Од могућности купаца зависи и то колико се огрева купује – па има и оних који купују количину потребну за целу сезону, али и оних који купују мање – тону угља и просторни метар дрва, да би имали за старт, а остатак ће докупљивати током зиме, вели наш саговорник.
Крај протекле грејне сезоне – у марту и априлу, када је на снази било ванредно стање због пандемије коронавируса, стоваришта огрева готово да нису радила, а многа су била на колективном годишњем одмору. Након укидања ванредног стања, када је почела нормализација, купаца, практично, није било јер је грејна сезона била готова.
Пословање стоваришта ове године другачије је него раније јер много посла није било ни протеклих месеци, односно било је много мање купаца који су се тад одлучивали да набаве огрев за наредну грејну сезону. То је, иначе, уобичејена пракса оних који користе угаљ и дрва и многе муштерије огрев купују преко синдиката, на више рата.
И по речима комерцијалисткиње на стоваришту „Мај-гор” Весне Спасојевић, цене огрева су углавном исте као и лане. На том стоваришту просторни метар огревног дрвета (буква и храст) кошта 6.500 динара без резања, 6.800 су резана дрва, а 7.200 исцепана. Тона угља „колубара” је 9.500 динара, мрки угаљ „бановићи” је 15.000, а на том стоваришту може се купити и пелет, који кошта 25.000 динара по тони и брикет, који је 24.000. Цена је без трошкова превоза, који се за купце у Новом Саду не урачунава уколико се купи најмање две тоне угља или три просторна метра дрва или две тоне пелета.
Купаца има, а за сада има и огрева, мада имамо значајних проблема да обезбедимо довољне количине угља сушени вреоци пошто је сада све другачије и транспорт је отежан, казала је Весна Спасојевић.
Према њеним речима, ни ситуација с огревним дрветом није најбоља, али се надају да ће се променити и да ће снабдевање бити редовно.
Д. Млађеновић