ЈЕЗИКОМАНИЈА За­зор

У сред­њој шко­ли ђаци чи­тају на­род­ну пе­сму „Зи­да­ње Ра­ва­ни­це”… ево од­лом­ка:

„Го­спо­ди­не, слав­ни кнез Ла­за­ре!

ЗА­ЗОР ме­не у те по­гле­да­ти,

А ка­мо­ли с то­бом го­во­ри­ти!

Бит' не мо­же, го­во­ри­ти хо­ћу:...”

Оно што је при­ву­кло па­жњу јед­ног ђа­ка је­сте реч ЗА­ЗОР. Шта ствар­но зна­чи та реч?

Оп­ште зна­че­ње је УСТРУ­ЧА­ВА­ТИ СЕ, СТРЕ­ПИ­ТИ, ПРЕ­ЗА­ТИ. У зна­че­ње је укљу­че­на и јед­на до­за стра­ха од не­че­га, обич­но не­по­зна­тог или не­че­га са чи­ме се има­ло рђа­во ис­ку­ство. Мо­гли би­смо ре­ћи да је ЗА­ЗОР - опрез са стра­хом. По­гле­дај­те у при­ме­ри­ма:

Ста­ри љу­ди ЗА­ЗИ­РУ од но­во­та­ри­ја.

Сва­ки но­ви про­из­вод он је ЗА­ЗОР­НО из­но­сио на тр­жи­ште.

Осе­ћао је ЗА­ЗОР док је ула­зио у суд.

А да све не би би­ло та­ко јед­но­став­но, име­ни­ца ЗА­ЗОР је та­ко­ђе и ши­ро­ко рас­про­стра­њен тех­нич­ки тер­мин у зна­че­њу МА­ЛИ РАЗ­МАК ИЗ­МЕ­ЂУ ДВЕ ПО­ВР­ШИ­НЕ: „ЗАЗОР свећице је најмањи размак између бочне и централне електроде.”

То­ме слич­но је РА­ЗОР, али то је БРА­ЗДА, као и бра­зда ко­ја де­ли њи­ву на два де­ла.

На­та­ша Мир­ко­вић