Из радионице Александра Недељковића изашао варошки фијакер
СОМБОР: Једна од ствари која је, захваљујући песмама, прославила Сомбор далеко ван граница Србије је свакако фијакер, који и данас саобраћа варошким улицама, пошто је овај град један од ретких у овом делу Европе у којем никада није замрла оваква врста јавног превоза.
Од славних дана крајем 19. века када се доносе и први правилници о фијакерској служби преко врхунца у трећој деценији 20. века, када су калдрмом сомборском клопарали точкови чак 70 фијакера, до данашња два-три туристичка реликта овог возила који стоје на располагању посетиоцима Сомбора на „старом месту“ односно некадашњем Фијакер-плацу на ововременом Тргу републике, овом граду није недостајало ни мајстора који би их одржавали.
Један од све малобројнијих мајстора који поседују довољно знања не би ли поправљали фијакере је Сомборац Александар Недељковић, који је широј српској јавности по свом умећу постао познат пре нешто више од једне деценије, када је за потребе питорескног, иконичног сомборског кафеа-антикварнице „Дез Артс“ репарирао неколико фијакера, који су нове власнике пронашли не само у овом крају, већ и преко граница земље. Ових дана је из његове радионице изашао по свему необичан фијакер, који је заправо званично службено возило Града.
- Овај пројекат траје дуже од прошле године, захваљујући општини која је исфинансирала да Сомбор добије један фијакер какав мислим да би требало да следи. Ово је фијакер типа ландауер, седишта су визави, значи два иста комплета удобних седишта, све је рађено у фулу са кожом, материјали су природни, углавном је дрво у питању, осим обавезних делова који морају бити метал. Рађен је да може да издржи доста оптерећења, да буде удобан а видећемо шта ће време показати – каже Аца Недељковић, којем су и у овом пројекту, баш као и у бројним пређашњим подухватима рестаурације необичног возила са коњском запрегом, помагали и остали сомборски носиоци давно изгубљених мајсторских и уметничких заната, пошто комплетирање овако репрезентативног фијакера није било као „пољем прећи“.
- На њему су врата са два ручно осликана грба, које је урадила Миа Џидара, док је мајстор-тапетар Шандор Визи радио тенду и седишта тапацирао. У делу тенде му је помагао Никола Ђуран, наш сомборски чувени сарач у чијој радионици се овај занат преноси са колена на колено већ генерацијама уназад – поносан је на добру сарадњу са својим колегама Недељковић, који истиче као посебан куриозитет општу жељу да баш сомборски мајстори Граду Сомбору направе један фијакер је уједно први фијакер који је комплетно урађен у Сомбору од Другог светског рата наовамо.
М. Миљеновић
