окоТВоко Панонски морнар

Кад је у питању информисање о летњем програму свакако је ту култна емисија САТ на РТС 1 која увек правовремено информише о свим путовањима и друмовима. И на јавном сервису РТВ има пуно сјајних путописних емисија „Без аранжмана” Блаже Поповића добио је лепе термине викендом и те прилика да уживамо у одличнин путописима и да се сећамо како је некад изгледао живот пре ковида. Мучење и грчење око Грчке подсећају на танталове муке Боривоја Шурдиловића, уз легендарну тему „А сад адио’’ коју више никада неће певати Оливер Драгојевић, нити је нажалост певао често једну од најлепших песама која му је стравично лежала уз његов глас и медитерански темперамент. Заправо Ђорђе Балашевић је једини певач који није из Сплита или Хрватске, а да је победио на Прокуративама на Сплитском фестивалу, појавивши се у патикама описујући нашу вечиту носталгију за морем.

И Хрватска је далеко али зато је ту одична туристичка емисија која нам може бар ментално надоместит тугу за бескрајним плавим пучинама које су најбољи антистрес. У граду Хвару само 66 туриста. Плажа у Атини затворена због 17 туриста вишка. Ситуација у Црној Гори је таква да заиста немам жељу да окрећем даљински у правцу канала тих телевизија. Како се десило да два ока у глави постану тако разрока писаће историја али једноставно то море сам одавно заборавио иако сам провео дивне дане на тој ривијери. Све је само пјена без мора...

И тако док патим за морем схватам да ни до Морахалома није лако отићи на лангоши и бањање. Отуд и идеја да је потребно да Војводина скупи снаге и да се искористи термална жила која иде Ђуле, Ђопароша, Морахалома преко Кањиже, Бечеја, Бачког Петровца и завршава се у Темерину. Врдник још није исцрпео све своје потенцијале и никако да се оствари обећање од пре десетак година, prеthodnе власти, да нам на новосадском сајму граде аква парк.

Страшно је да град као Нови Сад има само два отворена и један прави затворени базен на Спенсу, и базанечић на Клиси. Толики град са толико омладине, ресторана, тржних центара, а нигде за окупати. Јер не можемо да будемо сви на Штранду и на Рибарцу и да смо поређани као гирице. Ако је једна Словенија могла да направи толико терми зашто то не би могла и Војводина. Ево прилике за истраживачко новинарство занимљивих дестинација. Одмах да кажем не постоји лепше него купати се у топлој Тиси - лепо вам је као да слушате шлагер Лоле Новаковић и Душка Јакшића „Покрај мене више ниси, чамцем пловим сам по Тиси”.

Путеве смо почели лепе да градимо. Сада је потребно да искористимо наше бање и природна богатства. Све је више елементарних непогода, пандемија је непредвидива. Климатске промене су стравичне. У Војводини је некад тежи ваздух него у Египту и Турској јер тамо барем има неких ветрића и природне вентилације. Није нам потребно само да имамо на хиљаду салаша у малом риту потребно је да имамо и базене, сауне, спа центре где ће то да се скине. И наравно потребно је да цена улазнице буде приступачна средњој класи и просечној плати у Србији, не да нас бањање кошта ко Светог Петра кајгана. Све се може кад се хоће а и да панонски моранари добију своју оазу мира.

Александар Филовић