okoTVoko Panonski mornar
Kao panonski mornar, koji obožava mora ovoga puta sam morao da vitrtuelno putujem. Naravno na tom putovanju uvek je super slušati na nekoj od radio stanica na kablovskoj Đoleta… Svaka pogodi „Život je more, pučina crna”, „Oprosti mi Katrin’’ i „Ja vas kanda znam sa Štranda”...
Kad je u pitanju informisanje o letnjem programu svakako je tu kultna emisija SAT na RTS 1 koja uvek pravovremeno informiše o svim putovanjima i drumovima. I na javnom servisu RTV ima puno sjajnih putopisnih emisija „Bez aranžmana” Blaže Popovića dobio je lepe termine vikendom i te prilika da uživamo u odličnin putopisima i da se sećamo kako je nekad izgledao život pre kovida. Mučenje i grčenje oko Grčke podsećaju na tantalove muke Borivoja Šurdilovića, uz legendarnu temu „A sad adio’’ koju više nikada neće pevati Oliver Dragojević, niti je nažalost pevao često jednu od najlepših pesama koja mu je stravično ležala uz njegov glas i mediteranski temperament. Zapravo Đorđe Balašević je jedini pevač koji nije iz Splita ili Hrvatske, a da je pobedio na Prokurativama na Splitskom festivalu, pojavivši se u patikama opisujući našu večitu nostalgiju za morem.
I Hrvatska je daleko ali zato je tu odična turistička emisija koja nam može bar mentalno nadomestit tugu za beskrajnim plavim pučinama koje su najbolji antistres. U gradu Hvaru samo 66 turista. Plaža u Atini zatvorena zbog 17 turista viška. Situacija u Crnoj Gori je takva da zaista nemam želju da okrećem daljinski u pravcu kanala tih televizija. Kako se desilo da dva oka u glavi postanu tako razroka pisaće istorija ali jednostavno to more sam odavno zaboravio iako sam proveo divne dane na toj rivijeri. Sve je samo pjena bez mora...
I tako dok patim za morem shvatam da ni do Morahaloma nije lako otići na langoši i banjanje. Otud i ideja da je potrebno da Vojvodina skupi snage i da se iskoristi termalna žila koja ide Đule, Đoparoša, Morahaloma preko Kanjiže, Bečeja, Bačkog Petrovca i završava se u Temerinu. Vrdnik još nije iscrpeo sve svoje potencijale i nikako da se ostvari obećanje od pre desetak godina, prethodne vlasti, da nam na novosadskom sajmu grade akva park.
Strašno je da grad kao Novi Sad ima samo dva otvorena i jedan pravi zatvoreni bazen na Spensu, i bazanečić na Klisi. Toliki grad sa toliko omladine, restorana, tržnih centara, a nigde za okupati. Jer ne možemo da budemo svi na Štrandu i na Ribarcu i da smo poređani kao girice. Ako je jedna Slovenija mogla da napravi toliko termi zašto to ne bi mogla i Vojvodina. Evo prilike za istraživačko novinarstvo zanimljivih destinacija. Odmah da kažem ne postoji lepše nego kupati se u toploj Tisi - lepo vam je kao da slušate šlager Lole Novaković i Duška Jakšića „Pokraj mene više nisi, čamcem plovim sam po Tisi”.
Puteve smo počeli lepe da gradimo. Sada je potrebno da iskoristimo naše banje i prirodna bogatstva. Sve je više elementarnih nepogoda, pandemija je nepredvidiva. Klimatske promene su stravične. U Vojvodini je nekad teži vazduh nego u Egiptu i Turskoj jer tamo barem ima nekih vetrića i prirodne ventilacije. Nije nam potrebno samo da imamo na hiljadu salaša u malom ritu potrebno je da imamo i bazene, saune, spa centre gde će to da se skine. I naravno potrebno je da cena ulaznice bude pristupačna srednjoj klasi i prosečnoj plati u Srbiji, ne da nas banjanje košta ko Svetog Petra kajgana. Sve se može kad se hoće a i da panonski moranari dobiju svoju oazu mira.
Aleksandar Filović