Котрљање равницом: Земљорадничке задруге у време пандемије
КАЊИЖА: Пролећна сетва на војвођанским пољима је при крају, а у атарима многих места и завршена, при чему су уз велико залагање паора свој допринос дале замљорадничке задруге, које према оцени председника Задружног савеза Војводине Радислава Јованова, представљају добру потпору пољопривредним газдинствима.
Задружни савез Војводине окупља 446 задруга које снабдевају око 100.000 пољопривредних газдинстава семенима, вештачким ђубривима и неопходним репроматеријалом, а помажу им и у пласману пољопривредних производа.
Задруге из Српског Итебеја, Клека, Бешке, Новог Сланкамена, Мартоноша и других места обавиле су сетву старијим газдинствима, а задруге су се тако организовале да пољопривредницима односе репроматеријал на кућне адресе, што добро функционише и уверени смо да ниједно парче земље неће остати незасејано, каже Јованов.
Он истиче и да су први пут задруге обухваћене свим економским мерама државе које су донете у циљу опоравка, од тога да и задруге могу да остваре по три минималне зараде за запослене, коришћење повољних кредита и друго.
Задруге су добиле своје место као и други привредни субјекти, што до сада није био случај. Задруге као привредни субјекти показују заинтересованост за коришћење предложених мера, највише за надокнаду зарада, јер поред задруга које добро послују и економски су јаке, многе тешко опстају и њима ће то пуно значити, додаје секретарка ЗС Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ.
Од паорлука живе готово сва домаћинства у насељима Утрине и Оборњача у ађанској општини, где ZZ „Utrinе - Оборњача“ из Утрина опслужује 52 задругара и у зависности од сезоне 200 до 250 коопераната. Сетва се приводи крају, а директор Атила Новак процењује да је на овом подручју добро одмакла јер су људи почели раније него што је уобичајено.
У почетку ванредног стања било је мало узнемирености због полицијског часа, када могу, а када не до њива као и око тражења дозвола, али када је омогућено да са механизацијом могу да обављају послове прионули су на посао. Ово је оптимално време за сетву, али нажалост најпотребнија нам је тренутно киша јер је земља све сувља, али мора да се сеје док колико толико има влаге. Овде пољопривредници практикују да сетву сунцокрета почну касније тек после 15.априла до 1. маја, а сада су кренули раније, сазнајемо од Новака.
Јожеф Шандор из Ж „Напредак“ из Горњег Брега код Сенте указује да је приликом увођења ванрендог стања код пољопривредника било мало панике, па су сви одмах навалили да се снабдеју вештачким ђубривима, семенима и другим потрепштинама за пролећну стеву, због забринутости да ли ће бити све робе потребне да се сетва обави на време.
Надлежни органи су се веома коректно понашали према земљорадницима, па су обавили припрему и до сада урадили највећи део посла у сетви која још траје, али је при крају. Још сеју кукуруз, сунцокрет и соју. Волим увек да будем критичан, али могу да кажем, да ко је хтео могао је да уради све пролећне радове. Више су се били забринули произвођачи млека, јер се првих неколико дана није знало како ће достављати млеко, међутим и то се стабилизовало. Највише проблема имају они који имају воћњаке ван насеља, а немају регистрована газдинства него су хоби воћари, па нису у систему, прича директор ZZ „Naprеdak“ Јожеф Шандор.
Због затварања пијаца у Сенти, првих дана произвођачи поврћа, воћа и прерађевина из домаће радиности били су у недоумици шта да чине, али су се убрзо организовали. Прорадиле су чак три онлајн пијаце, па је на тај начин успостављена веза произвођача и муштерија, док су поједини произвођачи отворили своје капије и из својих дворишта врше продају. Веома добрим показало се и опредељење Трговинског предузећа „Сента-Промет“ које је понудило да од свих који имају тржишне вишкове откупи производе и снабдева продавнице.
У атару Српског Итебеја сви послови у пролећној сетви у ZZ „Мршићеви салаши“ су обављени на свих 6.000 хектара.
Имали смо толерантне мере тако да смо несметано могли да радимо, чак смо све завршили и пре рока на свим површинама на којима наша задруга организује производњу, на сопственим и њивама задругара, јер ми то никада не раздвајамо, истиче директор Војислав Мркшић.
Све су, како додаје, урадили на време, јер су благовремено обезбедили репроматеријал, док се није ни знало о коронавирусу. Обавили смо и прскање усева против корова пре ницања. Пшеница је опрскана и прихрањена, можда ће бити неопходан још један третман, а код неге усева биће вероватно и корективних прскања. Међутим, што се тиче наших потешкоћа, оне нису од јуче. Нама од подстицаја на првом месту недостаје јефтиније дизел гориво, што мислим да у овом тренутку држава може да помогне, као што се то чини у Републици Српској где се 100 литара дизела по хектару обезбеђује по некој дампинг цени, а ми смо га за пролећну стеву плаћали 160 динара. Ратарство је мало запостављено, а сви причамо о хлебном житу и хлеб да буде јефтин, а јефтиног хлеба за 40 динара нема нигде, само у Србији, вели наш саговорник.
ZZ „Мршићеви салаши“ запошљавају 320 радника, а од увођења ванрендог стања не ради само угоститељство, док се уз увођење свих превентивних мера ради у осталим делатностима које доприносе доброј снабдевености становништва у овом делу Баната. Наиме, „Мркшићеви салаши“ имају пекару и кланицу из које хлебом и пецивима, месом и месним прерађевинама снабдевају 16 сопствених малопродајних објеката, као и неколико трговачких ланаца.
Текст и фото: Милорад Митровић
