КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Варљиви плодови на грани или врућ кромпир са песка

Воћари који се одлучују на непопуларан корак уверавају да им производња јабука није више примаљива, односно да је тржиште презасићено, те да немају рачуницу и излаз ће потражити у некој другој производњи. Међутим, насупрот њиховим уверавањима цена јабука на тржишту се поправила и примамљива је и за извоз.

- Несхватљиво је и за мене је изненађење да воћари на северу Бачке крче воћењаке када је цена јабука веома добра, поготово што се подручје Суботичко хоргошке пешчаре најбоље може валоризовати у воћартсву. Суботичко хоргошка пешчара је позната по воћарксој производњи, у првом реду по производњи јабука и мој утисак је да се произвођачи нису у последњих десет-петнаест година нису баш најбоље снашли када су у питању нове технологије, као што је то на Фрушкој гори где се нови воћњаци подижу са противградним мрежама и новим сортиментом. Мислим да се у целој тој причи нису добро организовали када је у питању извоз, него су били наслоњени на друге - сматра професор др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.    

Кесеровић констатује да је лањски род од 480.000 тона јабука у Србији био сасвим добар и да је крајем године у новембру извоз тог воћа ишао чак у 27 земаља, да се у децембру извозило у 19 земаља и да је вредност извоза месечно износила између 11 и 14 милиона америчких долара.

- Сада је извоз јабука кренуо и нико неће ни да отвара коморе хладњача у којима су лагероване јабуке “ајдаред”, јер се зна да су лане измрзле јабуке у Пољској. Цена која се тренутно нуди за “ајдаред” је изванредна и до 75 динара за килограм. Не знам шта произвођачи чекају, врло су чудни, јер не дај боже да се због коронавируса забрани извоз… - предочава Кесеровић.      

Пољопривредна газдинства у Бачким Виноградима, која у последње време нису нашла себе у производњи јабука, кажу да им је исплативији узгој кромпира и другог поврћа. Сматрају да постоји презасићеност у узгоју овог воћа, а да се за пласман на инострано тржиште постављају све строжији захтеви. На парцелама на којима су искрчена стабла јабука, овдашњи воћари преоријентишу се највише на садњу кромпира и другог поврћа или прелазе на друге воћне врсте, у првом реду малине, зову, лешнике… 

Јожеф Киш из Бачких Винограда је искрчио остарела стабла јабука и најрадије би продао парцелу где је био воћњак, који му је како је посведочио за суботичку РТВ “Панон” последње две године “рађао губитке”. Вилмош Домонкош је израчунао да ће му посечена стабала и извађени пањеви обезбедити огревно дрво за најмање две године. Он вели да нема хладњачу, а да јабуке која се складиште у подруму последњих година све је мања тражња и њен квалитет није одговарајући за руско тржиште…

Нека пољопривредна газдинства из Бачких Винограда и Хоргоша и до сада упоредо су се бавила производњом јабука и кромпира, па се ослобађају старијих стабала која су у лошијој кондицији и слабије рађају, а кажу и да се не одричу производње кромпира. Јожеф Катона из Хоргоша испричао је за наш лист да је искрчио старији засад јабука на површини од једног катастарског јутра, али да ће на истој површини обновити засад да би остваривао досадашњу производњу од око седам вагона јабука годишње, коју делом испоручује за руско тржиште, а добрим делом и директно прода на кањишкој пијаци.

- Извадио сам јабуке на парцели где је засад био стар скоро четврт века од 1996. године, али ћу га обновити. Мањи сам воћар и повртар, а уколико се колеге воћари одлуче да на слободним површинама узгајају кромпир, може се очекивати да када се пуно хектара нађе под кромпиром, да уз већу понуду буде мања цена  - указује Катона.    

Варљива је и неизвесна производња са гране у старим засадима јабука, али и кромпири у песковитим атарима на северу Бачке могу бити “врући”. Јене Шерфезе из Хоргоша такође сматра да је тржиште јабука ипак нестабилно и напомиње да је тешко производити ако се унапред ништа не зна у погледу цене, јер су улагања у производњу велика.

- Дешава се да када добро роди нема потражње на тржишту, а уколико је род слабији не откупљују се све сорте јабука и критеријуми у погледу квалитета су веома строги и за руско и за домаће тржиште - утисак је Шерфезеа. - Долазимо често у ситуацију да не знамо шта да радимо са јабукама. Критеријуми квалитета за тржиште Русије надмашују све, чак и оне према западном тржишту. Од муке када хоћу да се нашалим, кажем да овде се онда не може производити јабука за извоз него их требамо цртати и шминкати да би испуниле тражени квалитет.

Шерфезе приводи крају крчење око 2.000 стабала, а намерава да и даље крчи јабуке под којима има око 10 хектара, од којих су на неколико хектара млади засади.

-Сигурно је да ћу све остале старије засаде јабуке брзо искрчити, а то је учинио и већи број воћара из Хоргоша. Шта радити на искрченим парцелама су будуће муке. Сви размишљају да ће можда узгајати кромпир, али тржиште је већ засићено и кромпиром. Пошто већ имам искуство у производњи зове, имам намеру да на површинама где се крче јабуке подигнем засад зове. Међутим, тренутно немам садног материјала, али треба да га припремим. Моментално је таква ситуација да би могли много више плодова зове да продајемо него што са постојећих засада можемо да произведемо. До скоро се није ни знало да већ деценију и по на северу Бачке производимо зову, па се сада јављају заинтересовани из разних крајева наше земље, па ће се видети како ће се ова алтернативна воћна врста убудуће узгајати - каже Јене Шерфезе.

Милорад Митровић