Kotrljanje ravnicom: Zemljoradničke zadruge u vreme pandemije

Zadružni savez Vojvodine okuplja 446 zadruga koje snabdevaju oko 100.000 poljoprivrednih gazdinstava semenima, veštačkim đubrivima i neophodnim repromaterijalom, a pomažu im i u plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

Zadruge iz Srpskog Itebeja, Kleka, Beške, Novog Slankamena, Martonoša i drugih mesta obavile su setvu starijim gazdinstvima, a zadruge su se tako organizovale da poljoprivrednicima odnose repromaterijal na kućne adrese, što dobro funkcioniše i uvereni smo da nijedno parče zemlje neće ostati nezasejano, kaže Jovanov. 

On ističe i da su prvi put zadruge obuhvaćene svim ekonomskim merama države koje su donete u cilju oporavka, od toga da i zadruge mogu da ostvare po tri minimalne zarade za zaposlene, korišćenje povoljnih kredita i drugo.

Zadruge su dobile svoje mesto kao i drugi privredni subjekti, što do sada nije bio slučaj. Zadruge kao privredni subjekti pokazuju zainteresovanost za korišćenje predloženih mera, najviše za nadoknadu zarada, jer pored zadruga koje dobro posluju i ekonomski su jake, mnoge teško opstaju i njima će to puno značiti,  dodaje sekretarka ZS Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.

Od paorluka žive gotovo sva domaćinstva u naseljima Utrine i Obornjača u ađanskoj opštini, gde ZZ „Utrine - Obornjača“ iz Utrina opslužuje 52 zadrugara i u zavisnosti od sezone 200 do 250 kooperanata. Setva se privodi kraju, a direktor Atila Novak procenjuje da je na ovom području dobro odmakla jer su ljudi počeli ranije nego što je uobičajeno.

U početku vanrednog stanja bilo je malo uznemirenosti zbog policijskog časa, kada mogu, a kada ne do njiva kao i oko traženja dozvola, ali kada je omogućeno da sa mehanizacijom mogu da obavljaju poslove prionuli su na posao. Ovo je optimalno vreme za setvu, ali nažalost najpotrebnija nam je trenutno kiša jer je zemlja sve suvlja, ali mora da se seje dok koliko toliko ima vlage. Ovde poljoprivrednici praktikuju da setvu suncokreta počnu kasnije tek posle 15.aprila do 1. maja, a sada su krenuli ranije, saznajemo od Novaka.

Jožef Šandor iz Ž „Napredak“ iz Gornjeg Brega kod Sente ukazuje da je prilikom uvođenja vanrendog stanja kod poljoprivrednika bilo malo panike, pa su svi odmah navalili da se snabdeju veštačkim đubrivima, semenima i drugim potrepštinama za prolećnu stevu, zbog zabrinutosti da li će biti sve robe potrebne da se setva obavi na vreme.

Nadležni organi su se veoma korektno ponašali prema zemljoradnicima, pa su obavili pripremu i do sada uradili najveći deo posla u setvi koja još traje, ali je pri kraju. Još seju kukuruz, suncokret i soju. Volim uvek da budem kritičan, ali mogu da kažem, da ko je hteo mogao je da uradi sve prolećne radove. Više su se bili zabrinuli proizvođači mleka, jer se prvih nekoliko dana nije znalo kako će dostavljati mleko, međutim i to se stabilizovalo. Najviše problema imaju oni koji imaju voćnjake van naselja, a nemaju registrovana gazdinstva nego su hobi voćari, pa nisu u sistemu, priča  direktor ZZ „Napredak“ Jožef Šandor.

Zbog zatvaranja pijaca u Senti, prvih dana proizvođači povrća, voća i prerađevina iz domaće radinosti bili su u nedoumici šta da čine, ali su se ubrzo organizovali. Proradile su čak tri onlajn pijace, pa je na taj način uspostavljena veza proizvođača i mušterija, dok su pojedini proizvođači otvorili svoje kapije i iz svojih dvorišta vrše prodaju. Veoma dobrim pokazalo se i opredeljenje Trgovinskog preduzeća „Senta-Promet“ koje je ponudilo da od svih koji imaju tržišne viškove otkupi proizvode i snabdeva prodavnice.  

U ataru Srpskog Itebeja svi poslovi u prolećnoj setvi u ZZ „Mršićevi salaši“ su obavljeni na svih 6.000 hektara. 

Imali smo tolerantne mere tako da smo nesmetano mogli da radimo, čak smo sve završili i pre roka na svim površinama na kojima naša zadruga organizuje proizvodnju, na sopstvenim i njivama zadrugara, jer mi to nikada ne razdvajamo, ističe direktor Vojislav Mrkšić.

Sve su, kako dodaje, uradili na vreme, jer su blagovremeno obezbedili repromaterijal, dok se nije ni znalo o koronavirusu. Obavili smo i prskanje useva protiv korova pre nicanja. Pšenica je oprskana i prihranjena, možda će biti neophodan još jedan tretman, a kod nege useva biće verovatno i korektivnih prskanja. Međutim, što se tiče naših poteškoća, one nisu od juče. Nama od podsticaja na prvom mestu nedostaje jeftinije dizel gorivo, što mislim da u ovom trenutku država može da pomogne, kao što se to čini u Republici Srpskoj gde se 100 litara dizela po hektaru obezbeđuje po nekoj damping ceni, a mi smo ga za prolećnu stevu plaćali 160 dinara. Ratarstvo je malo zapostavljeno, a svi pričamo o hlebnom žitu i hleb da bude jeftin, a jeftinog hleba za 40 dinara nema nigde, samo u Srbiji, veli naš sagovornik.

ZZ „Mršićevi salaši“ zapošljavaju 320 radnika, a od uvođenja vanrendog stanja ne radi samo ugostiteljstvo, dok se uz uvođenje svih preventivnih mera radi u ostalim delatnostima koje doprinose dobroj snabdevenosti stanovništva u ovom delu Banata. Naime, „Mrkšićevi salaši“ imaju pekaru i klanicu iz koje hlebom i pecivima, mesom i mesnim prerađevinama snabdevaju 16 sopstvenih maloprodajnih objekata, kao i nekoliko trgovačkih lanaca. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović