Дојче Веле: Радна снага иде на Запад, смеће иде на Балкан
БОН: Док богате земље проповедају заштиту животне средине и критикују оне који нису довољно напредни, истовремено извозе смеће у Бугарску и Румунију преко мафијашких шема, оценио је бугарски антрополог Ивајло Дичев.
Он је у ауторском тексту за Дојче веле подсетио да је у јануару Европска комисија Букурешту запретила казненим поступком због кршења приступног уговора јер од 2014. није постигнут никакав напредак у збрињавању комуналног отпада, а да је у Бугарској откриће планина смећа изазвало политички потрес који је довео до хапшења министра за животну средину и велике полицијске истраге у низу градова.
У обе земље је истрагу изазвала италијанска полиција која је открила трагове илегалног извоза смећа у организацији фирми блиских мафији и о томе известила европске партнере, пише Дичев и додаје да су и грађани тих држава постали свесни размера проблема који им иначе није потпуно непознат.
Како наводи, мање од 10 одсто отпада се рециклира и већина се спаљује без икаквих система филтара, што ствара озбиљну претњу здрављу становништва - годишње се у Румунији пали око 100.000 тона пластичног отпада.
Нови бугарски министар животне средине, који је већ стекао надимак „Инспектор“, сада свакодневно открива гомиле и гомиле смећа које је увезено из иностранства и које никад није прерађено јер су фирме које су примиле новац за то у међувремену једноставно нестале.
Има много кракова овог скандала - у Италији је овај тип послова постао монопол сумњивих компанија, а зарада је велика, поготово ако вам се плати да рециклирате отпад, а заправо га спалите или једноставно негде оставите.
Загађење није проблем само земаља истока Европе међу којима се неке сматрају најзагађенијима на континенту - ЕУ је такође забринута и због одлуке Кине од пре две године да ће престати да увози отпад из читавог света.
Према његовим речима, ова криза има и симболичну димензију, јер грађани земаља истока Европе су посебно осетљиви кад имају утисак да их сматрају грађанима друге класе.
"Смеће би могло да буде још тежи ударац саморазумевању на истоку. Државе које се сматрају лошим ђацима Европе кажу да су се претвориле у сметлиште не само Европе, него свих развијених земаља. Беда, смеће, очај", пише Дичев.
Крајем деведесетих је избила слична геополитичка побуна кад се почело размишљати о могућности покретања уносног посла са старачким домовима у Бугарској и Румунији у којима би ветерани с добрим пензијама плаћали да живе у сунчаним пределима са добром негом, а истовремено се одвијао масовни егзодус младих Румуна и Бугара.
"Источноевропски его повредила је могућност да постану старачки дом Европе. Па ипак, никада није дошло до масовног отварања старачких домова за богатије пензионере са Запада Европе. Уместо тога, неговатељи са Истока одлазе на Запад", пише Дичев.
Он каже да се пооштравање еколошких норми на северозападу Европе само повећава осећај неправде - док се проповеда морал и док нас критикују јер се гушимо у смећу, богате земље настављају да овамо шаљу још и своје ђубре.
Критичари тврде да би заустављање промета отпада било кршење прописа ЕУ, наводи Дичев и додаје да је правилно збрињавање отпада уносан посао и заправо има значајну улогу у очувању околине.
