Инфузија с лемтрадом уз висок опрез

Лек лемтрада повезан је с ризиком од озбиљних, понекад смртоносних нежељених реакција, те су уведена ограничења за његову примену. Како се наводи у саопштењу, лемтрада се користи као појединачна терапија која модификује ток болести код одраслих пацијената с релапсно-ремитентном мултиплом склерозом, када је болест високоактивна, и то код пацијенаата са RRMS код којих је болест високоактивна упркос потпуном и одговарајуће спроведеном лечесу применом барем једне терапије која модификује ток болести, ако и код пацијената са тешком RRMS када се болест брзо развија, са два или више релапса у току године, који онеспособљавају пацијента, или с једном или више лезија појачаних даолинијумом, видљивих на МРИ снимку мозга или са знатним повећањем броја Т2 лезија у поређењу с prеthodnim налазима.

У складу с новим сазнањима о озбиљним, понекад и смртоносним реакцијама након коришћења лемтраде, Европска агенција за лекове поново је проценила однос користи и ризика овог лека, закључивши да досадашње мере минимизације ризика нису биле довољне.

Како се истиче, лек се не препоручује за коришћење ако особа има  тешку активну инфекцију, до њеног потпуног излечења, неконтролисану хипертензију, историју дисекције цервикооцефаличних артерија, ранији мождани удар, ангину пекторис или ранији инфаркт миокарда, коагулопатију, лечи се антикоагулансима или антитромбоцитним лековима, или има неку другу аутоимунску болест поред мултипле склерозе.

Пре примене инфузије потребно је урадити ЕКГ, измерити пулс и крвни притисак, као и комплетну крвну слику с леукоцитарном формулом, серумске трансаминазе, креатинин у серуму, тест функције тироидне жлезде и преглед урина. Током инфузије на сваких сат врмена треба мерити пулс, притисак и опште стање пацијента, и прекинути инфузију у случају било каквог нежељеног догашаја, као и ако се појаве симптоми карактеристични за сихемију миокарда, мождани удар с крварењем, дисекцију цервикоцефаличних артерија или плућно алвеоларно крварење. После инфуреба пратити пацијента најмање два сата., а трећег и петог дана измерити број тромбоцита.

Лемтрада сме да се примењује само у болницама са доступном интензивном негом, јер се током или недуго након инфузије могу јавити озбиљне реакције, попут исхемије или инфаркта миокарда, можданог или плућног крварења, кажу у АЛИМС-у. Такође, пацијенти се морају пажљиво пратити и саветовати да се јаве лекару ако се недуго након инфурзије јаве било какви знаци и симптоми озбиљних реакција. После инфузје, све пацијенте треба пратити због појаве аутоимунских поремећаја најмање 48 месеци , а треба их информисати и да се поремећаји могу јавити и касније.

Европска агенција за лекове закључила је да се исхемија миокарда, инфаркт миокарда, мождано крварење, дисекција цервикоцефаличних артерија, плућно алвеоларно крварење и тромбоцитопенија, могу ретко јавити кратко време по узимању лека лемтрада. У више случајева забележено је да је реакција уследила неколико дана после инфузије лемтрадом, иако пацијенти нису имали никакве уобичајене факторе ризика. Такође, сматра се да је лемтрада узрочно-последично повезана са аутоимунским хепатитисом, хемофилијом А и хеофафгоцитном лимфохистиоцитозом (ХЛХ)), по живот опасним синдромом патолошке активације имуносистема, с високом температуром, увећањем јетре и цитопенијом, високе смртности уколико се на време не открије.

Аутоимунски поремећаји јављају се неколико месеци до неколико година након започињања терапије лемтрадом, па је потребно периодично спровођење клиничких прегледа и лабораторијских анализа до макар 48 месеци после последњег коришћења овог лека. Код пацијената на терапији овим леком забележена је и реактивација Епштајн-Баровог вируса, укључујући и случајеве тешког ЕБВ хепатитиса.

И. Радоичић