Infuzija s lemtradom uz visok oprez

Lek lemtrada povezan je s rizikom od ozbiljnih, ponekad smrtonosnih neželjenih reakcija, te su uvedena ograničenja za njegovu primenu. Kako se navodi u saopštenju, lemtrada se koristi kao pojedinačna terapija koja modifikuje tok bolesti kod odraslih pacijenata s relapsno-remitentnom multiplom sklerozom, kada je bolest visokoaktivna, i to kod pacijenaata sa RRMS kod kojih je bolest visokoaktivna uprkos potpunom i odgovarajuće sprovedenom lečesu primenom barem jedne terapije koja modifikuje tok bolesti, ako i kod pacijenata sa teškom RRMS kada se bolest brzo razvija, sa dva ili više relapsa u toku godine, koji onesposobljavaju pacijenta, ili s jednom ili više lezija pojačanih daolinijumom, vidljivih na MRI snimku mozga ili sa znatnim povećanjem broja T2 lezija u poređenju s prethodnim nalazima.

U skladu s novim saznanjima o ozbiljnim, ponekad i smrtonosnim reakcijama nakon korišćenja lemtrade, Evropska agencija za lekove ponovo je procenila odnos koristi i rizika ovog leka, zaključivši da dosadašnje mere minimizacije rizika nisu bile dovoljne.

Kako se ističe, lek se ne preporučuje za korišćenje ako osoba ima  tešku aktivnu infekciju, do njenog potpunog izlečenja, nekontrolisanu hipertenziju, istoriju disekcije cervikoocefaličnih arterija, raniji moždani udar, anginu pektoris ili raniji infarkt miokarda, koagulopatiju, leči se antikoagulansima ili antitrombocitnim lekovima, ili ima neku drugu autoimunsku bolest pored multiple skleroze.

Pre primene infuzije potrebno je uraditi EKG, izmeriti puls i krvni pritisak, kao i kompletnu krvnu sliku s leukocitarnom formulom, serumske transaminaze, kreatinin u serumu, test funkcije tiroidne žlezde i pregled urina. Tokom infuzije na svakih sat vrmena treba meriti puls, pritisak i opšte stanje pacijenta, i prekinuti infuziju u slučaju bilo kakvog neželjenog dogašaja, kao i ako se pojave simptomi karakteristični za sihemiju miokarda, moždani udar s krvarenjem, disekciju cervikocefaličnih arterija ili plućno alveolarno krvarenje. Posle infureba pratiti pacijenta najmanje dva sata., a trećeg i petog dana izmeriti broj trombocita.

Lemtrada sme da se primenjuje samo u bolnicama sa dostupnom intenzivnom negom, jer se tokom ili nedugo nakon infuzije mogu javiti ozbiljne reakcije, poput ishemije ili infarkta miokarda, moždanog ili plućnog krvarenja, kažu u ALIMS-u. Takođe, pacijenti se moraju pažljivo pratiti i savetovati da se jave lekaru ako se nedugo nakon infurzije jave bilo kakvi znaci i simptomi ozbiljnih reakcija. Posle infuzje, sve pacijente treba pratiti zbog pojave autoimunskih poremećaja najmanje 48 meseci , a treba ih informisati i da se poremećaji mogu javiti i kasnije.

Evropska agencija za lekove zaključila je da se ishemija miokarda, infarkt miokarda, moždano krvarenje, disekcija cervikocefaličnih arterija, plućno alveolarno krvarenje i trombocitopenija, mogu retko javiti kratko vreme po uzimanju leka lemtrada. U više slučajeva zabeleženo je da je reakcija usledila nekoliko dana posle infuzije lemtradom, iako pacijenti nisu imali nikakve uobičajene faktore rizika. Takođe, smatra se da je lemtrada uzročno-posledično povezana sa autoimunskim hepatitisom, hemofilijom A i heofafgocitnom limfohistiocitozom (HLH)), po život opasnim sindromom patološke aktivacije imunosistema, s visokom temperaturom, uvećanjem jetre i citopenijom, visoke smrtnosti ukoliko se na vreme ne otkrije.

Autoimunski poremećaji javljaju se nekoliko meseci do nekoliko godina nakon započinjanja terapije lemtradom, pa je potrebno periodično sprovođenje kliničkih pregleda i laboratorijskih analiza do makar 48 meseci posle poslednjeg korišćenja ovog leka. Kod pacijenata na terapiji ovim lekom zabeležena je i reaktivacija Epštajn-Barovog virusa, uključujući i slučajeve teškog EBV hepatitisa.

I. Radoičić