Хичкокових “39 степеника” у новосадском Позоришту младих

Генијални редитељ Хичкок, чувен по напетим тренуцима и узбудљивим заплетима, направио је од авантуристичког романа бриљантан трилер, наводи Игор Павловић у својој редитељској белешци, додајући да су се кроз његове филмове понављали многи мотиви, па је и ова представа препуна цитата из познатих Хичкокових филмова.

Барлоуова адаптација, како наводи Павловић, оплеменила је основни текст сценски ефектним хумором, у маниру комедија које се са великим успехом играју у позориштима у Вест Енду и на Бродвеју.

Представа је рађена у копродукцији Позоришта младих и Градског позоришта Бечеј, која су већ раније сарађивала на представи “Сабрана дела Виљема Шекспира”, како је подсетио и Игор Павловић, иначе глумац Српског народног позоршта, који већ десетак година као редитељ сарађује са бечејским позориштем.

Чак три извора има представа “39 степеника”: авантуристички роман Џона Бакана, британски филм Алфреда Хичкока, и позоришна адаптација овог филма аутора Патрика Барлоуа. Џон Бакан је написао ову новелу 1914. године, пред сам почетак Првог светског рата, подсетио је јуче на конференцији за новинаре редитељ Игор Павловић, додајући да се ради о шпијунској афери, у коју је уплетен један случани јунак. Бакан је први пут, по Павловићевим речима, увео такав лик у жанр шпијунског трилера - случајног јунака који је под стицајем невероватних околности уплетен у шпијунску аферу, и оптужен за убиство које није починио, а паралелно док покушава да спере љагу са свог имена, покушава да разоткрије и шпијунску организацију.

Алфред Хичкок је 1935. направио филм “39 степеника” и користећи сада новонасталу ситуацију у свету, раст нацизма  и Хитлеров покушај да освоји цео свет, подсетио је редитељ Павловић наводећи да је та шпијунска организација у Хичкоковом филму нешто друго. И у наше време та шпијунска организација може бити нешто друго, нешто што је ближе нама сада, мада, како указује Павловић, нема превише приче о томе у овој представи.

Ово је комедија и главни извор комичности долази из тога, не да пародира Хичкоков филм, него да се позоришним средствима исприча филмска прича. Када се тако ради, онда се долази пред много препрека које нам то онемогућавају. Ми немамо кратке резове, немамо крупне кадрове. Ми све то морамо да урадимо на сцени. Публика види комплетно промене које се догађају из сцене у сцену. Глумци играју у једној сцени по двадесет ликова, некада буквално само мењајући шешире, некада само излазећи на секунду, и враћајући се као други лик, што би требало да донесе динамику, али на један позоришни начин, другачији од филма. Наравно, све то производи неку треш естетику, које је препуно у овој представи и мислим да смо на трагу да направимо са публиком договор о једној веома духовитој и комичној представи, рекао је Игор Павловић.

На вечерњој сцени имамо једну од најбољих луткарских представа за одрасле у Европи - “На вуковом трагу”. С овом представом смо позвани на два највећа светска фестивала позоришта младих. Један је у Кини, и тај позив смо, нажалост, морали да откажемо. Али, позив у Токио, на највећи светски фестивал за младе, нећемо отказати, и бићемо тамо у мају с представом “На вуковом трагу”, најавио је директор Позоришта младих Михајло Несторовић.   

Од осталих планова, Несторовић је поменуо да се крајем сезоне очекује премијера мјузикла “Три мускетара” у режији Даријана Михајловића. У септембру и октобру ће бити рађена драматизација комада некад чувеног филма “Смрт господина Голуже”, у режији Патрика Лазића. Но пре свега тога, крајем марта биће премијера представе “Кад сам био гарав”, инспирисаног делима Мике Антића, аутора Миливоја Млађеновића, у режији Стевана Бодроже.

У овој представи учествује четворо глумаца, а огроман је број ликова који се појављују на сцени. Игор Грекса, који игра Глумца 1, поменуо је да он и Данило Миловановић (Глумац 2) играју чак тридесет ликова. То га је и привукло овој представи, јер, по његовим речима, глумац на тај начин може да покаже не само свој таленат, него и неке вештине, као што су брзина, експлозивност, енергија и моћ трансформације. Представа је врло компликоцвана не само за глумце, додао је Игор Павловић, него и за све остале сараднике, који морају све те промене на сцени да пропрате, тако да је велика ангажованост и иза кулиса.

Анабелу Шмит, Маргарет и Памелу игра Александра Пејић, која је истакла да је представа продукт великог тимског рада, који је подразумевао и велики осећај слободе да се може све испробати. Иван Ђурић, у улози Ричарда Ханеја, истакао је да су се за малу сцену сами одлучили, јер им одговара близина публике, и изнео уверење да ће она волети ову представу и уживати у њој заједно с глумцима.

Иначе, представа “39 степеника” ће у Градском позоришту Бечеј имати премијеру 8. фебруара, дан након извођења у Новом Саду.        

Н. Пејчић