Hičkokovih “39 stepenika” u novosadskom Pozorištu mladih

Genijalni reditelj Hičkok, čuven po napetim trenucima i uzbudljivim zapletima, napravio je od avanturističkog romana briljantan triler, navodi Igor Pavlović u svojoj rediteljskoj belešci, dodajući da su se kroz njegove filmove ponavljali mnogi motivi, pa je i ova predstava prepuna citata iz poznatih Hičkokovih filmova.

Barlouova adaptacija, kako navodi Pavlović, oplemenila je osnovni tekst scenski efektnim humorom, u maniru komedija koje se sa velikim uspehom igraju u pozorištima u Vest Endu i na Brodveju.

Predstava je rađena u koprodukciji Pozorišta mladih i Gradskog pozorišta Bečej, koja su već ranije sarađivala na predstavi “Sabrana dela Viljema Šekspira”, kako je podsetio i Igor Pavlović, inače glumac Srpskog narodnog pozoršta, koji već desetak godina kao reditelj sarađuje sa bečejskim pozorištem.

Čak tri izvora ima predstava “39 stepenika”: avanturistički roman Džona Bakana, britanski film Alfreda Hičkoka, i pozorišna adaptacija ovog filma autora Patrika Barloua. Džon Bakan je napisao ovu novelu 1914. godine, pred sam početak Prvog svetskog rata, podsetio je juče na konferenciji za novinare reditelj Igor Pavlović, dodajući da se radi o špijunskoj aferi, u koju je upleten jedan slučani junak. Bakan je prvi put, po Pavlovićevim rečima, uveo takav lik u žanr špijunskog trilera - slučajnog junaka koji je pod sticajem neverovatnih okolnosti upleten u špijunsku aferu, i optužen za ubistvo koje nije počinio, a paralelno dok pokušava da spere ljagu sa svog imena, pokušava da razotkrije i špijunsku organizaciju.

Alfred Hičkok je 1935. napravio film “39 stepenika” i koristeći sada novonastalu situaciju u svetu, rast nacizma  i Hitlerov pokušaj da osvoji ceo svet, podsetio je reditelj Pavlović navodeći da je ta špijunska organizacija u Hičkokovom filmu nešto drugo. I u naše vreme ta špijunska organizacija može biti nešto drugo, nešto što je bliže nama sada, mada, kako ukazuje Pavlović, nema previše priče o tome u ovoj predstavi.

Ovo je komedija i glavni izvor komičnosti dolazi iz toga, ne da parodira Hičkokov film, nego da se pozorišnim sredstvima ispriča filmska priča. Kada se tako radi, onda se dolazi pred mnogo prepreka koje nam to onemogućavaju. Mi nemamo kratke rezove, nemamo krupne kadrove. Mi sve to moramo da uradimo na sceni. Publika vidi kompletno promene koje se događaju iz scene u scenu. Glumci igraju u jednoj sceni po dvadeset likova, nekada bukvalno samo menjajući šešire, nekada samo izlazeći na sekundu, i vraćajući se kao drugi lik, što bi trebalo da donese dinamiku, ali na jedan pozorišni način, drugačiji od filma. Naravno, sve to proizvodi neku treš estetiku, koje je prepuno u ovoj predstavi i mislim da smo na tragu da napravimo sa publikom dogovor o jednoj veoma duhovitoj i komičnoj predstavi, rekao je Igor Pavlović.

Na večernjoj sceni imamo jednu od najboljih lutkarskih predstava za odrasle u Evropi - “Na vukovom tragu”. S ovom predstavom smo pozvani na dva najveća svetska festivala pozorišta mladih. Jedan je u Kini, i taj poziv smo, nažalost, morali da otkažemo. Ali, poziv u Tokio, na najveći svetski festival za mlade, nećemo otkazati, i bićemo tamo u maju s predstavom “Na vukovom tragu”, najavio je direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović.   

Od ostalih planova, Nestorović je pomenuo da se krajem sezone očekuje premijera mjuzikla “Tri musketara” u režiji Darijana Mihajlovića. U septembru i oktobru će biti rađena dramatizacija komada nekad čuvenog filma “Smrt gospodina Goluže”, u režiji Patrika Lazića. No pre svega toga, krajem marta biće premijera predstave “Kad sam bio garav”, inspirisanog delima Mike Antića, autora Milivoja Mlađenovića, u režiji Stevana Bodrože.

U ovoj predstavi učestvuje četvoro glumaca, a ogroman je broj likova koji se pojavljuju na sceni. Igor Greksa, koji igra Glumca 1, pomenuo je da on i Danilo Milovanović (Glumac 2) igraju čak trideset likova. To ga je i privuklo ovoj predstavi, jer, po njegovim rečima, glumac na taj način može da pokaže ne samo svoj talenat, nego i neke veštine, kao što su brzina, eksplozivnost, energija i moć transformacije. Predstava je vrlo komplikocvana ne samo za glumce, dodao je Igor Pavlović, nego i za sve ostale saradnike, koji moraju sve te promene na sceni da proprate, tako da je velika angažovanost i iza kulisa.

Anabelu Šmit, Margaret i Pamelu igra Aleksandra Pejić, koja je istakla da je predstava produkt velikog timskog rada, koji je podrazumevao i veliki osećaj slobode da se može sve isprobati. Ivan Đurić, u ulozi Ričarda Haneja, istakao je da su se za malu scenu sami odlučili, jer im odgovara blizina publike, i izneo uverenje da će ona voleti ovu predstavu i uživati u njoj zajedno s glumcima.

Inače, predstava “39 stepenika” će u Gradskom pozorištu Bečej imati premijeru 8. februara, dan nakon izvođenja u Novom Sadu.        

N. Pejčić