Више робе на рекама - улагањем до циља од 20 милиона тона
БЕОГРАД: До краја године преко пловних путева Србије биће транспортовано готово 12 милиона тона робе, што је милион тона више од очекиваног, речено је за Танјуг у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Из министарства најављују и да ће план развоја лука, у које ће бити уложено пола милијарде евра како би се до 2025. године година достигао обим транспорта од 20 милиона тона, стартовати изградњом луке у Смедереву већ у марту 2020. године.
Помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић је оценио је да је милион тона више на рекама Србије само наставак вишегодишњих добрих трендова у водном транспорту.
"Трендови су јако добри, водни саобраћај директно зависи од индустрије, када она расте и развија се и водни саобраћај све више учествује у обиму транспорта", каже Ковачевић и додаје да се Дунавом, Савом и Тисом ове године превезло пет милиона тона више него пре пет година.
По рекама Србије најчешће се транспортују готови производи који захтевају масован превоз робе, као и сировине погодне за такав транспорт.
" Мислимо да има још много простора да се транспорт унапреди како би остварили стратешки циљ да до 2025. године имамо 20 милиона тона превезене робе - а то је она количини коју је имала бивша Југославија", каже он и додаје да је то реално, јер се развијају велики корисници РТБ Бор, ИХП Прахово и други.
Критична зона за транспорт робе рекама је лучка инфраструктура јер роба која гравитира рекама не може ефикасно да се претовари, истиче он и додаје да су велика инвестициона улагања од 2020. године, а многа од њих су почела и у овој години.
"Наше луке нису довољно изграђене или је оно што имамо изграђено у јако лошем стању, као и лучка механизација. Предвидели смо укупна инвестициона улагања која сада већ достижу скоро до пола милијарде евра, а то подразумева изградњу потпуно нове луке у Београду, проширење капацитета Луке Богојево због пољопривредних производа, Луке Сремска Митровица која треба да омогући ефикаснији извоз жита, али и да за нафту обезбеди складишне капацитете, а хитно морамо да проширујемо луку Прахово, јер расту капацитети РТБ Бора и ИХП Прахова", каже Ковачевић.
У марту 2020. године кренуће изградња луке Смедерево због потреба ХБИС-а односно железаре, а све већу потребу за том луком има и привреда у залеђу Смедерева.
"У току су тендери за избор извођача и ми ћемо већ у марту кренути у радове за изградњу", каже Ковачевић и прецизира да ће уговорени рок бити две године.
Паралелно ће се завршавати пројектовања лука Богојево, Сремска Митровица и Прахово, а он очекује да би почетак радова на изградњи тих лука могао да буде 2021. године.
"Лука Београд захтева дужи процес, јер је израда пројектно техничке документације мало комплекснија и прве радове за њу очекујемо крајем 2021. године можда и почетком 2022. године", каже Ковачевић.
Српским рекама и даље се највише транспортују руде, жита, шљунак и песак, деривати нафте што Ковачевић оцењује као логично.
"Желимо то да променимо, луке модернизујемо, како би стварале додатну вредности за нашу привреду јер и друге врсте производа желе да иду на реку, али је проблем што немамо контејнер терминал ни на једној реци", каже он.
Додаје да постоји задовољство што је ДП Њорлд стигао у луку Нови Сад где већ средином 2020. године почињу са изградњом контејнерског терминала који ће створити стварно нову вредност.
Због потреба привреде контејнерски терминал биће предвиђен и за Луку Београд, а први ро-ро терминали су такође планирани за луке у Новом Саду и Београду.
Рекама Србије транспортују се и деривати нафте а компанија МОЛ у великој мери водним транспортом обезбеђује производе за своје потрошаче у нашој земљи из своје рафинерије у Мађарској.
Оперативни менаџер логистике у МОЛ Србија Јелена Димовић за Танјуг каже да се тако обезбеђује континуирани ниво квалитета и задовољавање стандарда који су прописани у ЕУ.
"МОЛ Србија се у великој мери ослања на речни транспорт у допреми горива потрошачима у Србији. Ми Дунав видимо као стратешки транспортни модел за допрему горива до наших терминала у Републици Србији", каже она.
Додаје да је водни транспорт економичнији, а да му је мана јер се не може утицати временске услове односно водостај и лед.
"МОЛ је уложио у инвестицију у Србију у нафтни терминал у Сремским Карловцима чиме смо обезбедили континуитет у снабдевању потрошача", истиче она.
Преко тендера услуге речног транспорта евро дизела у Србији, као и међународног траспортна нафтних деривата, за своје потребе тражи и компанија Лукоил.
На рекама Србије, највише на Дунаву, ове године било је и 250.000 путника што је за 40.000 више од очекиваног.