Više robe na rekama - ulaganjem do cilja od 20 miliona tona
BEOGRAD: Do kraja godine preko plovnih puteva Srbije biće transportovano gotovo 12 miliona tona robe, što je milion tona više od očekivanog, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Iz ministarstva najavljuju i da će plan razvoja luka, u koje će biti uloženo pola milijarde evra kako bi se do 2025. godine godina dostigao obim transporta od 20 miliona tona, startovati izgradnjom luke u Smederevu već u martu 2020. godine.
Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je ocenio je da je milion tona više na rekama Srbije samo nastavak višegodišnjih dobrih trendova u vodnom transportu.
"Trendovi su jako dobri, vodni saobraćaj direktno zavisi od industrije, kada ona raste i razvija se i vodni saobraćaj sve više učestvuje u obimu transporta", kaže Kovačević i dodaje da se Dunavom, Savom i Tisom ove godine prevezlo pet miliona tona više nego pre pet godina.
Po rekama Srbije najčešće se transportuju gotovi proizvodi koji zahtevaju masovan prevoz robe, kao i sirovine pogodne za takav transport.
" Mislimo da ima još mnogo prostora da se transport unapredi kako bi ostvarili strateški cilj da do 2025. godine imamo 20 miliona tona prevezene robe - a to je ona količini koju je imala bivša Jugoslavija", kaže on i dodaje da je to realno, jer se razvijaju veliki korisnici RTB Bor, IHP Prahovo i drugi.
Kritična zona za transport robe rekama je lučka infrastruktura jer roba koja gravitira rekama ne može efikasno da se pretovari, ističe on i dodaje da su velika investiciona ulaganja od 2020. godine, a mnoga od njih su počela i u ovoj godini.
"Naše luke nisu dovoljno izgrađene ili je ono što imamo izgrađeno u jako lošem stanju, kao i lučka mehanizacija. Predvideli smo ukupna investiciona ulaganja koja sada već dostižu skoro do pola milijarde evra, a to podrazumeva izgradnju potpuno nove luke u Beogradu, proširenje kapaciteta Luke Bogojevo zbog poljoprivrednih proizvoda, Luke Sremska Mitrovica koja treba da omogući efikasniji izvoz žita, ali i da za naftu obezbedi skladišne kapacitete, a hitno moramo da proširujemo luku Prahovo, jer rastu kapaciteti RTB Bora i IHP Prahova", kaže Kovačević.
U martu 2020. godine krenuće izgradnja luke Smederevo zbog potreba HBIS-a odnosno železare, a sve veću potrebu za tom lukom ima i privreda u zaleđu Smedereva.
"U toku su tenderi za izbor izvođača i mi ćemo već u martu krenuti u radove za izgradnju", kaže Kovačević i precizira da će ugovoreni rok biti dve godine.
Paralelno će se završavati projektovanja luka Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, a on očekuje da bi početak radova na izgradnji tih luka mogao da bude 2021. godine.
"Luka Beograd zahteva duži proces, jer je izrada projektno tehničke dokumentacije malo kompleksnija i prve radove za nju očekujemo krajem 2021. godine možda i početkom 2022. godine", kaže Kovačević.
Srpskim rekama i dalje se najviše transportuju rude, žita, šljunak i pesak, derivati nafte što Kovačević ocenjuje kao logično.
"Želimo to da promenimo, luke modernizujemo, kako bi stvarale dodatnu vrednosti za našu privredu jer i druge vrste proizvoda žele da idu na reku, ali je problem što nemamo kontejner terminal ni na jednoj reci", kaže on.
Dodaje da postoji zadovoljstvo što je DP Njorld stigao u luku Novi Sad gde već sredinom 2020. godine počinju sa izgradnjom kontejnerskog terminala koji će stvoriti stvarno novu vrednost.
Zbog potreba privrede kontejnerski terminal biće predviđen i za Luku Beograd, a prvi ro-ro terminali su takođe planirani za luke u Novom Sadu i Beogradu.
Rekama Srbije transportuju se i derivati nafte a kompanija MOL u velikoj meri vodnim transportom obezbeđuje proizvode za svoje potrošače u našoj zemlji iz svoje rafinerije u Mađarskoj.
Operativni menadžer logistike u MOL Srbija Jelena Dimović za Tanjug kaže da se tako obezbeđuje kontinuirani nivo kvaliteta i zadovoljavanje standarda koji su propisani u EU.
"MOL Srbija se u velikoj meri oslanja na rečni transport u dopremi goriva potrošačima u Srbiji. Mi Dunav vidimo kao strateški transportni model za dopremu goriva do naših terminala u Republici Srbiji", kaže ona.
Dodaje da je vodni transport ekonomičniji, a da mu je mana jer se ne može uticati vremenske uslove odnosno vodostaj i led.
"MOL je uložio u investiciju u Srbiju u naftni terminal u Sremskim Karlovcima čime smo obezbedili kontinuitet u snabdevanju potrošača", ističe ona.
Preko tendera usluge rečnog transporta evro dizela u Srbiji, kao i međunarodnog trasportna naftnih derivata, za svoje potrebe traži i kompanija Lukoil.
Na rekama Srbije, najviše na Dunavu, ove godine bilo je i 250.000 putnika što je za 40.000 više od očekivanog.
