Пројекат о увођењу палијативне неге: Подршка кад је најпотребнија
НОВИ САД: Палијативно збрињавање налази се у раној фази развоја у Србији. Ова врста неге намењена је пацијентима суоченим с болестима које ограничавају живот, укључујући рак, срчане болести, неуролошка обољења, деменцију, АИДС, као и деци са инвалидитетом, старијим особама и члановима њихових породица.
Ове услуге тренутно нису у довољној мери доступне и интегрисане и квалитет неге није у складу са потребама ових пацијената. Статистички подаци, према којима у Србији годишње од рака умре 20 хиљада пацијената, од чега их је 6.000 само у Београду, а дијагнозу ове болести добије око 30 хиљада људи, јасно указују на потребу за реорганизацијом палијативног збрињавања.
Ради унапређења социјалне заштите најугроженијих група становништва, Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спроводи пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“, у оквиру ког је одржан први циклус обука за стручне раднике у области социјалне заштите у хотелу Србија у Београду. Обуку су водили стручни радници из Центра за палијативно збрињавање Белхосписе, који су досад спроводили курсеве акредитоване у оквиру Лекарске коморе Србије, а били су намењени лекарима, медицинским сестрама и радницима из система здравствене заштите.
Мијодраг Богићевић, социјални радник из Белхоспис центра, истакао је значај овакве едукације и за област социјалне заштите.
Од ове године први пут смо почели едукацију професионалаца који раде у систему социјалне заштите, а ово је први курс који је акредитован од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Кроз пројекат који се реализује у партнерству са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ предвиђена је организација шест оваквих обука за градове и општине у пет округа у Србији, рекао је Богићевић.
Градови Шабац, Ваљево, Вршац и Панчево изабрани су да први похађају ову обуку, јер је раније препознато да имају капацитете за примену добрих пракси у пружању социјалних услуга за најугроженије групе.
Локалне самоуправе у Србији већ играју значајну улогу у спровођењу и финансирању услуга социјалне заштите, али имају ограничење у погледу професионалних компетенција и недостају им средства да финансирају увођење нових или унапређење постојећих услуга. Осим недостатка простора у установама који је намењен овим пацијентима, велики изазов представља и мањак особља које може да се брине о њима.
Обука о палијативном збрињавању била је веома корисна, јер радимо са старијим људима, међу којима има доста оних који су оболели од карцинома, или су у терминалној фази болести. Они бивају смештени код нас у Геронтолошком центру, јер у болници и другим здравственим установама не постоји простор који је баш за њих предвиђен. Имамо медицинско особље које се труди да им пружи негу и привремено збрињавање, док се не нађе боље решење. Оно што смо научили током ове обуке моћи ћемо да применимо у пракси, посебно део који се односи на рад са волонтерима, који могу да анимирају кориснике, да им пруже психолошку подршку и да на тај начин у великој мери помажу у раду с тешко оболелим пацијентима, истакла је здравствена радница у Геронтолошком центру Вршац Ивана Пулић.
Шабац је препознат као пример добре праксе, будући да на одељену за неурологију има део који је специјално намењен палијативном збрињавању.
Корисницима који имају потребу за палијативним збрињавањем део заштите треба да пружи здравствени систем, а део систем социјалне заштите, па чак и читаво друштво, изјавио је Мирољуб Николић, директор удружења грађана “Каритас” Шабац, које палијативни приступ примењује у сарадњи са Домом здравља и Општом болницом у Шапцу.
Николић је истакао и да су на нивоу локалне заједнице фокусирани на ванинституционалну заштиту кроз пружање услуге у домовима корисника.
Палијативно збрињавање се не завршава када пацијент премине, већ се односи и на пружање подршке породици у том периоду, кроз индивидуалну и групну подршку.
Током обуке стекли смо увид у то да се овај појам не односи само на болеснике, већ и на њихове породице. Такође, на основу примера случајева с којима се Белхоспис сусреће, добили смо савете како да се носимо у тешким ситуацијама, како да се понашамо када ступимо у контакт са оболелима и њиховим породицама. Осим тога, другачији је приступ када је у питању рад са одраслим особама и рад са децом, закључила је породична сарадница у Удружењу за помоћ деци с посебним потребама „Наши снови“ из Ваљева Бојана Мијаиловић.
Знање и праксе стечене на овој обуци омогућиће учесницима да ефикасно надограде и побољшају постојеће услуге. Такође, представници наведених градова учествоваће на тренинзима са другим градовима и општинама и пренети им стечена знања.
Љ. Петровић
