Projekat o uvođenju palijativne nege: Podrška kad je najpotrebnija

Ove usluge trenutno nisu u dovoljnoj meri dostupne i integrisane i kvalitet nege nije u skladu sa potrebama ovih pacijenata. Statistički podaci, prema kojima u Srbiji godišnje od raka umre 20 hiljada pacijenata, od čega ih je 6.000 samo u Beogradu, a dijagnozu ove bolesti dobije oko 30 hiljada ljudi, jasno ukazuju na potrebu za reorganizacijom palijativnog zbrinjavanja.

Radi unapređenja socijalne zaštite najugroženijih grupa stanovništva, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodi projekat „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“, u okviru kog je održan prvi ciklus obuka za stručne radnike u oblasti socijalne zaštite u hotelu Srbija u Beogradu. Obuku su vodili stručni radnici iz Centra za palijativno zbrinjavanje Belhospise, koji su dosad sprovodili kurseve akreditovane u okviru Lekarske komore Srbije, a bili su namenjeni lekarima, medicinskim sestrama i radnicima iz sistema zdravstvene zaštite.

Mijodrag Bogićević, socijalni radnik iz Belhospis centra, istakao je značaj ovakve edukacije i za oblast socijalne zaštite.

Od ove godine prvi put smo počeli edukaciju profesionalaca koji rade u sistemu socijalne zaštite, a ovo je prvi kurs koji je akreditovan od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kroz projekat koji se realizuje u partnerstvu sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ predviđena je organizacija šest ovakvih obuka za gradove i opštine u pet okruga u Srbiji, rekao je Bogićević.

Gradovi Šabac, Valjevo, Vršac i Pančevo izabrani su da prvi pohađaju ovu obuku, jer je ranije prepoznato da imaju kapacitete za primenu dobrih praksi u pružanju socijalnih usluga za najugroženije grupe.

Lokalne samouprave u Srbiji već igraju značajnu ulogu u sprovođenju i finansiranju usluga socijalne zaštite, ali imaju ograničenje u pogledu profesionalnih kompetencija i nedostaju im sredstva da finansiraju uvođenje novih ili unapređenje postojećih usluga. Osim nedostatka prostora u ustanovama koji je namenjen ovim pacijentima, veliki izazov predstavlja i manjak osoblja koje može da se brine o njima.

Obuka o palijativnom zbrinjavanju bila je veoma korisna, jer radimo sa starijim ljudima, među kojima ima dosta onih koji su oboleli od karcinoma, ili su u terminalnoj fazi bolesti. Oni bivaju smešteni kod nas u Gerontološkom centru, jer u bolnici i drugim zdravstvenim ustanovama ne postoji prostor koji je baš za njih predviđen. Imamo medicinsko osoblje koje se trudi da im pruži negu i privremeno zbrinjavanje, dok se ne nađe bolje rešenje. Ono što smo naučili tokom ove obuke moći ćemo da primenimo u praksi, posebno deo koji se odnosi na rad sa volonterima, koji mogu da animiraju korisnike, da im pruže psihološku podršku i da na taj način u velikoj meri pomažu u radu s teško obolelim pacijentima, istakla je zdravstvena radnica u Gerontološkom centru Vršac Ivana Pulić.

Šabac je prepoznat kao primer dobre prakse, budući da na odeljenu za neurologiju ima deo koji je specijalno namenjen palijativnom zbrinjavanju.

Korisnicima koji imaju potrebu za palijativnim zbrinjavanjem deo zaštite treba da pruži zdravstveni sistem, a deo sistem socijalne zaštite, pa čak i čitavo društvo, izjavio je Miroljub Nikolić, direktor udruženja građana “Karitas” Šabac, koje palijativni pristup primenjuje u saradnji sa Domom zdravlja i Opštom bolnicom u Šapcu.

Nikolić je istakao i da su na nivou lokalne zajednice fokusirani na vaninstitucionalnu zaštitu kroz pružanje usluge u domovima korisnika.

Palijativno zbrinjavanje se ne završava kada pacijent premine, već se odnosi i na pružanje podrške porodici u tom periodu, kroz individualnu i grupnu podršku.

Tokom obuke stekli smo uvid u to da se ovaj pojam ne odnosi samo na bolesnike, već i na njihove porodice. Takođe, na osnovu primera slučajeva s kojima se Belhospis susreće, dobili smo savete kako da se nosimo u teškim situacijama, kako da se ponašamo kada stupimo u kontakt sa obolelima i njihovim porodicama. Osim toga, drugačiji je pristup kada je u pitanju rad sa odraslim osobama i rad sa decom, zaključila je porodična saradnica u Udruženju za pomoć deci s posebnim potrebama „Naši snovi“ iz Valjeva Bojana Mijailović.

Znanje i prakse stečene na ovoj obuci omogućiće učesnicima da efikasno nadograde i poboljšaju postojeće usluge. Takođe, predstavnici navedenih gradova učestvovaće na treninzima sa drugim gradovima i opštinama i preneti im stečena znanja.

LJ. Petrović