Повећане казне за злостављаче животиња

Према члану 269 Кривичног законика ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године (уместо досадашње казне од једне године затвора).

У закону је такође повећана казна за организоване борбе животиња, те ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама, казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.

Крајем прошле године покренута је борба за бољу будућност животиња у Србији. Тада је Министартсву правде достављена иницијатива за измену Кривичног законика са циљем да се казне за злостављање, напуштање и убијање животиња повећају.

Захваљујући потписима петиције за оштрије кажњавање злостављача животиња и организаторе борби животиња, измењен је члан 269. Кривичног закона посвећен убијању и злостављању животиња, чија примена је ступила на снагу ове недеље.

Новчане казне крећу се у распону од 1.200 до милион динара, ако је реч о заштићеној врсти. Мрки медвед, орао крсташ, вук, ждрал, али и риђи шумски мрав само су неке од заштићених животињских врста у Србији.

Број пријављених за убиство или злостављање животиња расте, али не и број осуђених. Пре шест година пријављено је 196 људи, а осуђене су 54 особе. У 2015. години, пријављено је 205, док су осуђена свега 23 лица.

Највиша новчана казна од милион динара предвиђена је за убијање мрког медведа, који је под вишим степеном заштите, док се одређују казне и за злостављање и узнемиравање.

Из Министарства пољопривреде и заштите животне средине кажу да је у јануару 2016. године убијен из ватреног оружја белоглави суп, те је поднета кривична пријава, док је у фебруару 2017. године пријављено убијање 12 мишара код Осипаонице.

Такође, од ове године Србија је забранила убијање животиња ради производње крзна, за шта је велики успех заслужна кампања вођена 15 година “Да их не Окрзну”, коју је покренула ОРЦА.

У складу са чланом 7.тачка 37, у вези са чланом 89. Закона о добробити животиња ступила је на снагу одредба којом се забрањује “држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње искључиво ради произвоње крзна и коже”. Забрана је прописана још пре 10 година, али је њено ступање на снагу одложено читаву деценију како би они који се баве овом делатношћу могли да прилагоде своје пословање.

Директор ОРЦА Елвир Буразеровић изјавио је овим поводом да је кампања за забрану гајења и убијања животиња ради производње крзна “Да их не Окрзну” трајала пуних 15 година.

-Захваљујемо се волонтерима, медијима и јавности, хиљадама људи који су током свих ових година веровали да наша земља треба да буде земља чисте еколошке пољопривредне производње, земља која афирмише еколошки и етички прихватљиве делатности, насупрот крзнарсој индустрији- каже Буразеровић.

М. Стакић