Представљена монографија о 70 година Југословенске кинотеке
БЕОГРАД: Монографија "Југословенска кинотека - 70 година", коју је поводом јубилеја, 70 година од оснивања једне од наших најзначајнијих културних установа, приредила Маја Медић, представљена је у здању Кинотеке у Узун Мирковој улици.
На промоцији су говорили директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, ауторка Маја Медић, управник Архива Александар Ердељановић и редитељ Срдан Голубовић.
Ова нетипична монографија приказује најважније догађаје из историје и делатности Кинотеке претежно кроз визуелне материјале, уместо уобичајене смене текста и илустрација.
Југослав Пантелић је изразио задовољство због присуства изузетно важних људи који су заслужни за формирање и очување културне баштине југословенске кинематографије, међу којима су Радослав Зеленовић некадашњи директор кинотеке, редитељи Слободан Шијан и Горан Марковић, композитор Зоран Симјановић...
"Ова Монографија је атипична по томе што је у њој изванредан број информација о Југословенској кинотеци. Наша дужност је била да ауторки изађемо у сусрет са свим артефактима и грађом, која се, свега, налази у Архиву пре свега. Нека сећања на важне моменте и људе отргнути су од заборава смештањем у ову монографију. Генерације које долазе иза нас могу преко ове вредне књиге да стекну итисак како је настајала и опстајала Југословенска кинотека" казао је Пантелић.
Истакао је и да је Југословенска кинотека заправо фабрика уметности и сећања, и то ће остати у будућности.
Монографија је конципирана у три основне целине: Хронологија, Директори и Архив.
Фотографије су црно-беле и у колору, у зависности од времена настанка, а текстови су објављени двојезично, на српском и енглеском језику.
Највећи део књиге посвећен је хронологији која је подељена по декадама и у којој се највише огледа ауторски приступ Маје Медић.
"Новински исечци, документа, фотографије, позивнице, програме, плакате спојила сам у колаж који на визуелно атрактиван начин преноси информације о важним догађајима и фазама у развоју Кинотеке, људима који су у њој радили, славним уметницима који су је посећивали. Ретка је прилика да вам неко да прилику да се играте и створите нешто тако важно као што је Монографија о Југословенској кинотеци", казала је Маја Медић.
Други сегмент чине текстови свих директора Кинотеке - Миленка Карановића, Владимира Погачића, Жике Богдановића, Слободана Шијана, Радослава Зеленовића и Југослава Пантелића.
Трећи део је посвећен Архиву кинотеке, кроз текст садашњег управника Александра Ердељановића и кратак преглед блага које се чува у различитим фондовима Архива .
Реч је о филмовима, пратећој грађи, предметима из историје филма, легатима, књигама, часописима, уз визуелно упечатљив избор филмских плаката.
Монографија на 260 страна садржи и имена свих добитника Златног печата и Плакете Југословенске кинотеке, списак свих досадашњих управника Архива и Музеја Кинотека, као и обимну листу Кинотекиних публикација.
Срдан Голубовић је напоменуо да Југословенска кинотека припада много ширем простору него што је држава у којој сада живимо.
"Ова кућа подразумева комплетну филмску културу од 1918. до 1991. године и представља културни простор и кинематографију која је барем у једном историјском периоду од шесдесетих година прошлог века била велика европска и светска кинематографија. Моје колеге из региона су задивљено нашом Кинотеком. Припадамо култури дисконтинуитета и стално имамо идеју и потребу да свет почиње од нас и Југословенска кинотека је, међутим, место које нас упозорава да то баш није тако јер у себи чува огромно филмско благо које је настало пре нас", казао је Голубовић.