Predstavljena monografija o 70 godina Jugoslovenske kinoteke

Na promociji su govorili direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, autorka Maja Medić, upravnik Arhiva Aleksandar Erdeljanović i reditelj Srdan Golubović.



Ova netipična monografija prikazuje najvažnije događaje iz istorije i delatnosti Kinoteke pretežno kroz vizuelne materijale, umesto uobičajene smene teksta i ilustracija.



Jugoslav Pantelić je izrazio zadovoljstvo zbog prisustva izuzetno važnih ljudi koji su zaslužni za formiranje i očuvanje kulturne baštine jugoslovenske kinematografije, među kojima su Radoslav Zelenović nekadašnji direktor kinoteke, reditelji Slobodan Šijan i Goran Marković, kompozitor Zoran Simjanović...



"Ova Monografija je atipična po tome što je u njoj izvanredan broj informacija o Jugoslovenskoj kinoteci. Naša dužnost je bila da autorki izađemo u susret sa svim artefaktima i građom, koja se, svega, nalazi u Arhivu pre svega. Neka sećanja na važne momente i ljude otrgnuti su od zaborava smeštanjem u ovu monografiju. Generacije koje dolaze iza nas mogu preko ove vredne knjige da steknu itisak kako je nastajala i opstajala Jugoslovenska kinoteka" kazao je Pantelić.



Istakao je i da je Jugoslovenska kinoteka zapravo fabrika umetnosti i sećanja, i to će ostati u budućnosti.



Monografija je koncipirana u tri osnovne celine: Hronologija, Direktori i Arhiv.



Fotografije su crno-bele i u koloru, u zavisnosti od vremena nastanka, a tekstovi su objavljeni dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku.



Najveći deo knjige posvećen je hronologiji koja je podeljena po dekadama i u kojoj se najviše ogleda autorski pristup Maje Medić.



"Novinski isečci, dokumenta, fotografije, pozivnice, programe, plakate spojila sam u kolaž koji na vizuelno atraktivan način prenosi informacije o važnim događajima i fazama u razvoju Kinoteke, ljudima koji su u njoj radili, slavnim umetnicima koji su je posećivali. Retka je prilika da vam neko da priliku da se igrate i stvorite nešto tako važno kao što je Monografija o Jugoslovenskoj kinoteci", kazala je Maja Medić.



Drugi segment čine tekstovi svih direktora Kinoteke - Milenka Karanovića, Vladimira Pogačića, Žike Bogdanovića, Slobodana Šijana, Radoslava Zelenovića i Jugoslava Pantelića.



Treći deo je posvećen Arhivu kinoteke, kroz tekst sadašnjeg upravnika Aleksandra Erdeljanovića i kratak pregled blaga koje se čuva u različitim fondovima Arhiva .



Reč je o filmovima, pratećoj građi, predmetima iz istorije filma, legatima, knjigama, časopisima, uz vizuelno upečatljiv izbor filmskih plakata.



Monografija na 260 strana sadrži i imena svih dobitnika Zlatnog pečata i Plakete Jugoslovenske kinoteke, spisak svih dosadašnjih upravnika Arhiva i Muzeja Kinoteka, kao i obimnu listu Kinotekinih publikacija.



Srdan Golubović je napomenuo da Jugoslovenska kinoteka pripada mnogo širem prostoru nego što je država u kojoj sada živimo.



"Ova kuća podrazumeva kompletnu filmsku kulturu od 1918. do 1991. godine i predstavlja kulturni prostor i kinematografiju koja je barem u jednom istorijskom periodu od šesdesetih godina prošlog veka bila velika evropska i svetska kinematografija. Moje kolege iz regiona su zadivljeno našom Kinotekom. Pripadamo kulturi diskontinuiteta i stalno imamo ideju i potrebu da svet počinje od nas i Jugoslovenska kinoteka je, međutim, mesto koje nas upozorava da to baš nije tako jer u sebi čuva ogromno filmsko blago koje je nastalo pre nas", kazao je Golubović.