Њилаш: Драгоцена помоћ државе у образовању националних мањина
Покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш са задовољством констатује да су протекле три и по године донеле добре резултате када је у питању обнова васпитно-образовних установа у Војводини.
Како наводи, Република, Покрајина и локалне самоуправе заједничким снагама су покренуле прави талас у том послу, што је било и крајње време, јер у реконструкцију тих установа годинама није улагано. Њилаш је најавио наставак тог великог посла, а наредна година, како је оценио, биће у знаку обнове опреме у школама, предшколским установама и домовима ученика.
Када је у питању реконструкција објеката васпитно-образовних установа, колико су школе у којима се настава одвија на језицима националних мањина могле рачунати на подршку државе, примера ради, да ли су обновљене и сенћанска или суботичка гимназија с мађарским наставним језиком?
– Протеклих година су све школе, предшколске установе и домови ученика могли рачунати на помоћ државе. У току је велики талас обнове образовних установа. Било је крајње време да се започне тај процес јер су потребе велике. Република, Покрајина, као и локалне самоуправе издвајају значајне своте у ту сврху, и то се, наравно, односи и на васпитно-образовне установе у којима се настава одвија на мађарском или неком другом језику националних мањина. Само је Покрајинска влада у протекле три и по године издвојила више од 900 милиона динара за реконструкцију васпитно-образовних установа у АП Војводини и резултати су видни. У Покрајини смо се више фокусирали на мање пројекте, вредности од један до седам милиона динара. Инвестирали смо, између осталог, у обнову тоалета, поправку фасаде зграда, замену прозора и врата. За веће инвестиције, значи кад се радило о комплетној обнови школе од подрума до тавана – као што је, примера ради, био случај и код Гимназије у Сенти, или основне школе у Ади, Средње техничке школе у Суботици – новац је обезбеђивала Република преко Канцеларије за управљање јавним улагањима. Реконструкција васпитно-образовних установа траје и сада, а трајаће и у наредном периоду. Сад долази на ред обнова школске опреме, и ми у Покрајини желимо да наредна година буде у том знаку.
Колико држава Србија помаже да се очувају одељења у којима се настава одвија на мађарском језику, пре свега мислимо на обезбеђивање уџбеника?
– Образовање, како на језику већинског народа, тако и на мађарском, обезбеђује Министарство просвете. Та помоћ Министарства – када се ради о образовању на језицима националних мањина – огледа се и у отварању одељења на мађарском наставном језику јер нам је омогућено да отворимо одељење и у случају броја ученика мањег од оног који прописује закон. Помоћ од Министраства добијамо и кад се ради о обезбеђењу уџбеника. Уџбеници на мађарском језику су малог тиража. Осим државног издавача уџбеника, у Србији су у систем укључени и приватни издавачи, од којих је тешко очекивати да штампају уџбенике с малим тиражом јер им се то не исплати. Због тога је усвојен нови Закон о уџбеничком издаваштву који прописује посебан извор за финансирање штампања уџбеника малих тиража. Сматрам да ће се, захваљујући тој новој правној регулативи, и штампање уџбеника са мањим тиражом убудуће лакше одвијати.
Да ли то значи да сте задовољни условима за очување матерњег језика?
– Лично, никад нисам у потпуности задовољан јер сматрам да увек може боље. Али, с обзиром на разна дешавања у прошлим временима, сматрам да је учињен велики напредак. Схватила је и политика, али и школе, колико је то важно, колико је важно радити на томе јер деца већи део свог живота проведу у школским клупама и морају им се обзебедити услови који ће их мотивисати на учење.
Колико ђака првака је уписано ове године у мађарска оделења?
– По подацима којима располажем, 1.318, што је 113 мање него у prеthodnoj школској години. Разлози за смањење броја ученика су пре свега пад наталитета, као и миграција становништва. Али, захваљујући могућности да, у сарадњи с Министарством и Националним саветом мађарске националне мањине – сагласно прописима – отварамо одељења на мађарском наставном језику и у случају када је број ученика мањи од 15 у разреду, више се не уочава појава да родитељи, у недостаку таквих одељења или надајући се да ће тако боље просперирати, уписују дете у разред на српском наставном језику. При томе је битно истаћи и то да, захваљујући изузетно добрим односима Србије и Мађарске, али и великим напорима свију нас који заједно ту живимо, Мађари су много више поштовани и цењени грађани државе Србије него што је то било у неком prеthodnom времену.
Е. Марјанов
Војвођански савез мађарских ученика је добио судски спор против новосадског Правног факултета. Да ли је сад омогућено ученицима мађарске националности да полажу пријемни на свом матерњем језику приликом уписа на тај факултет?
– Правни факултет је правоснажно изгубио спор, платио судске трошкове и ове године је формално поступио да задовољи правне прописе. Дакле, обезбедио је тестове на језицима националних мањина и кандидат који је тражио, могао је полагати пријемни на свом матерњем језику. По мом сазнању, двоје кандидата мађарске националности је и положило пријемни. Међутим, факултет је и ове године пронашао начин да не испоштује до краја оно на шта га обавезују правни прописи. Наиме, на конкурсу за упис на прву годину студија био је услов не само да се положи пријемни него и да се након тога с кандидатом који га је положио на матерњем језику обави интервју да би се утврдило његово знање српског језика. Мислимо да је то блажи облик дискриминације и Војвођански савез мађарских ученика ће наставити судски спор с Правним факултетом.