Njilaš: Dragocena pomoć države u obrazovanju nacionalnih manjina

Kako navodi, Republika, Pokrajina i lokalne samouprave zajedničkim snagama su pokrenule pravi talas u tom poslu, što je bilo i krajnje vreme, jer u rekonstrukciju tih ustanova godinama nije ulagano. Njilaš je najavio nastavak tog velikog posla, a naredna godina, kako je ocenio, biće u znaku obnove opreme u školama, predškolskim ustanovama i domovima učenika.       

Kada je u pitanju rekonstrukcija objekata vaspitno-obrazovnih ustanova, koliko su škole u kojima se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina mogle računati na podršku države, primera radi, da li su obnovljene i senćanska ili subotička gimnazija s mađarskim nastavnim jezikom? 

– Proteklih godina su sve škole, predškolske ustanove i domovi učenika mogli računati na pomoć države. U toku je veliki talas obnove obrazovnih ustanova. Bilo je krajnje vreme da se započne taj proces jer su potrebe velike. Republika, Pokrajina, kao i lokalne samouprave izdvajaju značajne svote u tu svrhu, i to se, naravno, odnosi i na vaspitno-obrazovne ustanove u kojima se nastava odvija na mađarskom ili nekom drugom jeziku nacionalnih manjina. Samo je Pokrajinska vlada u protekle tri i po godine izdvojila više od 900 miliona dinara za rekonstrukciju vaspitno-obrazovnih ustanova u AP Vojvodini i rezultati su vidni. U Pokrajini smo se više fokusirali na manje projekte, vrednosti od jedan do sedam miliona dinara. Investirali smo, između ostalog, u obnovu toaleta, popravku fasade zgrada, zamenu prozora i vrata. Za veće investicije, znači kad se radilo o kompletnoj obnovi škole od podruma do tavana – kao što je, primera radi, bio slučaj i kod Gimnazije u Senti, ili osnovne škole u Adi, Srednje tehničke škole u Subotici – novac je obezbeđivala Republika preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Rekonstrukcija vaspitno-obrazovnih ustanova traje i sada, a trajaće i u narednom periodu. Sad dolazi na red obnova školske opreme, i mi u Pokrajini želimo da naredna godina bude u tom znaku. 

Koliko država Srbija pomaže da se očuvaju odeljenja u kojima se nastava odvija na mađarskom jeziku, pre svega mislimo na obezbeđivanje udžbenika?

– Obrazovanje, kako na jeziku većinskog naroda, tako i na mađarskom, obezbeđuje Ministarstvo prosvete. Ta pomoć Ministarstva – kada se radi o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina – ogleda se i u otvaranju odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku jer nam je omogućeno da otvorimo odeljenje i u slučaju broja učenika manjeg od onog koji propisuje zakon. Pomoć od Ministrastva dobijamo i kad se radi o obezbeđenju udžbenika. Udžbenici na mađarskom jeziku su malog tiraža. Osim državnog izdavača udžbenika, u Srbiji su u sistem uključeni i privatni izdavači, od kojih je teško očekivati da štampaju udžbenike s malim tiražom jer im se to ne isplati. Zbog toga je usvojen novi Zakon o udžbeničkom izdavaštvu koji propisuje poseban izvor za finansiranje štampanja udžbenika malih tiraža. Smatram da će se, zahvaljujući toj novoj pravnoj regulativi, i štampanje udžbenika sa manjim tiražom ubuduće lakše odvijati. 

Da li to znači da ste zadovoljni uslovima za očuvanje maternjeg jezika?

– Lično, nikad nisam u potpunosti zadovoljan jer smatram da uvek može bolje. Ali, s obzirom na razna dešavanja u prošlim vremenima, smatram da je učinjen veliki napredak. Shvatila je i politika, ali i škole, koliko je to važno, koliko je važno raditi na tome jer deca veći deo svog života provedu u školskim klupama i moraju im se obzebediti uslovi koji će ih motivisati na učenje. 

Koliko đaka prvaka je upisano ove godine u mađarska odelenja?

– Po podacima kojima raspolažem, 1.318, što je 113 manje nego u prethodnoj školskoj godini. Razlozi za smanjenje broja učenika su pre svega pad nataliteta, kao i migracija stanovništva. Ali, zahvaljujući mogućnosti da, u saradnji s Ministarstvom i Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine – saglasno propisima – otvaramo odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku i u slučaju kada je broj učenika manji od 15 u razredu, više se ne uočava pojava da roditelji, u nedostaku takvih odeljenja ili nadajući se da će tako bolje prosperirati, upisuju dete u razred na srpskom nastavnom jeziku. Pri tome je bitno istaći i to da, zahvaljujući izuzetno dobrim odnosima Srbije i Mađarske, ali i velikim naporima sviju nas koji zajedno tu živimo, Mađari su mnogo više poštovani i cenjeni građani države Srbije nego što je to bilo u nekom prethodnom vremenu.

E. Marjanov

Vojvođanski savez mađarskih učenika je dobio sudski spor protiv novosadskog Pravnog fakulteta. Da li je sad omogućeno učenicima mađarske nacionalnosti da polažu prijemni na svom maternjem jeziku prilikom upisa na taj fakultet?

– Pravni fakultet je pravosnažno izgubio spor, platio sudske troškove i ove godine je formalno postupio da zadovolji pravne propise. Dakle, obezbedio je testove na jezicima nacionalnih manjina i kandidat koji je tražio, mogao je polagati prijemni na svom maternjem jeziku. Po mom saznanju, dvoje kandidata mađarske nacionalnosti je i položilo prijemni. Međutim, fakultet je i ove godine pronašao način da ne ispoštuje do kraja ono na šta ga obavezuju pravni propisi. Naime, na konkursu za upis na prvu godinu studija bio je uslov ne samo da se položi prijemni nego i da se nakon toga s kandidatom koji ga je položio na maternjem jeziku obavi intervju da bi se utvrdilo njegovo znanje srpskog jezika. Mislimo da je to blaži oblik diskriminacije i Vojvođanski savez mađarskih učenika će nastaviti sudski spor s Pravnim fakultetom.