Душан Каличанин, глумац и водитељ: Отворен за суд публике

Како је и сам рекао, ова улога га је мењала, због чега је и сам временом надградио лик комичног Јоце, који заправо према плану и није требало дуго да се задржи у серији. Осим у овој улози, која му је донела највећу популарност, Душана је телевизијска публика гледала и у серијама „Јесен стиже, Дуњо моја“ и „Грех њене мајке“, као и у филму „Парада“.

Најмлађи га воле и због анимираног филма „Кондорито - авантура у свемиру“, у којем је Душан позајмио глас једном од јунака.

Колико је овај млади глумац свестран говори и чињеница да се осим у глуми пронашао и у моделингу и манекенству, балету, каратеу, али и комуникологији. Од 2. септембра на О2 телевизији гледаћемо у потпуно новој улози, и то водитељској. Наиме, он ће бити домаћин новог забавног квиза под називом „Штоперица“. Како сазнајемо, у питању је квиз, који се игра на отвореном, у којем ће Душан кроз две рунде шаљивим захтевима, али и озбиљним питањима различитих нивоа, покушати да извуче најбоље из такмичара, којима ће у помоћ притећи и пролазници.

– Забаван и едукативан, овај квиз носи узбуђење због ограниченог времена за давање одговора. Штоперица све контролише, а такмичари играју две рунде. У првој имају три, а у другој шест питања. Имају и три врсте помоћи и мислим да су минималне шансе да неко од такмичара не прође бар прву рунду. „Штоперица” ће путовати и можете нас срести у разним местима поред тога што можете да научите нешто ново, зарадите новац и добро се забавите ако се играте с нама – рекао је на почетку интервјуа за „Дневников“ ТВ магазин глумац Душан Каличанин.

Будући да телевизије имају дугу традицију квизова, да ли вам је било изазово да прихватите позив и водите један такав нови пројекат, а у исто време будете занимљиви и привучете пажњу гледалаца?

– Велики изазов и одговорност и признајем да сам размишљао док нисам видео формат и правила квиза. Лично бих и учествовао и гледао овакав квиз и прихватио сам с радошћу. Не бринем да ли ћу бити забаван публици јер тако се губи природност и добије нека намештеност. Публика воли искреност и препознаје и трудићу се да помогнем такмичарима да они буду занимљиви и мислим да сви заједно можемо да изградимо лепу атмосферу и за нас и за публику, а онда ни пажња неће изостати.

Иако сте прву улогу добили са 15 година, чини се да сте све до учешћа у серији „Истине и лажи“ дуго чекали на својих пет минута у каријери. Да ли себи због великог успеха који сте доживели данас можете да приуштите да одбијете улоге и радите само оно што вас испуњава? 

– Не могу да приуштим себи то, а мислим да ретко који глумац, макар код нас, то и може. Професија има околност да чекате да вас неко одабере. Радујем се да ме држи магија професије и да проналазим решења и снагу да одиграм животе које ми повере. Радост је да радим, а сваки нови пројекат је грађа од темеља.

У тој серији играли сте Јоцу, помало екстравагантног момка другачијег сензибилитета. Шта мислите да ли су улоге које провоцирају публику предност или мана за младог глумца?

– Овакве улоге су ризичне, али нема страха. Може бити мана, али и велика  предност пре свега за лични процес. Свака улога захтева истинитост, истину која гласу даје призвук који ниједан глумац не може да одглуми. Глумац треба да игра поштено и да без страха буде отворен за суд публике.

Као и већина младих глумаца и ви сте доживели да вам редитељи додељују сличне улоге. Да ли сте жељних нових изазова и о каквом пројекту маштате? 

– На академији сам замишљао улоге које бих волео да одиграм и увек сам хтео драмске задатке и добијао сам тај простор. Волео бих улоге које могу да одиграм без задршке и тачно. Мислим да бих могао и супротно од онога како ме већина доживљава, али нисам тужан и ако не буде тако. Срећан сам да радим.

Да ли се још увек борите с ветрењачама и гласно се противите правилима српског друштва или су године и искуство „умириле“ ваш карактер? 

– Боли ме научена беспомоћност. Наша слобода је ограничена слободом других и свако ко заборави колико је пролазан и урушава мир мог времена је добар пример за активирање ветрењаче.

Није вам страно да се због посла трансформишете и уђете у туђе ципеле, а због какве улоге бисте пристали да у потпуности промените изглед свог тела? 

– Због улоге која то захтева. Најмањи проблем је да се трансформишете физички ако успете да створите унутрашњи живот лика који играте. Као љубав. Ако се покрене унутрашњи механизам и некоме дате своје емоције, тело онда следи то и то није само секс.

Студирали сте на глумачкој академији у Приштини, шта мислите да ли бисте лакше нашли пут до пословних ангажмана да сте завршили Факултет драмских уметности у Београду? 

– Не мислим. Многи студенти, будући, бивши или садашњи, имају нека правила око глуме па и где се судира. То је глупост. Упис на академију је диван баш зато што не постоји формула како се уписује, а касније и ко више ради. Битно је да студент који добије шансу да студира у било којој школи, уради све да направи најбољу верзију себе и да се отворено и потпуно бави свим предметима, а на тај начин и собом да касније припремљен уђе у посао.

Пре неколико година публика вас је гледала у ријалити програму „Малдиви“. Шта данас као мастер комуникологије мислите о ријалити програмима?  

– Потпуна видљивост тог формата је убила сваки простор за промишљање.

Владимир Бијелић

фото: Немања Мишчевић