Dušan Kaličanin, glumac i voditelj: Otvoren za sud publike

Kako je i sam rekao, ova uloga ga je menjala, zbog čega je i sam vremenom nadgradio lik komičnog Joce, koji zapravo prema planu i nije trebalo dugo da se zadrži u seriji. Osim u ovoj ulozi, koja mu je donela najveću popularnost, Dušana je televizijska publika gledala i u serijama „Jesen stiže, Dunjo moja“ i „Greh njene majke“, kao i u filmu „Parada“.

Najmlađi ga vole i zbog animiranog filma „Kondorito - avantura u svemiru“, u kojem je Dušan pozajmio glas jednom od junaka.

Koliko je ovaj mladi glumac svestran govori i činjenica da se osim u glumi pronašao i u modelingu i manekenstvu, baletu, karateu, ali i komunikologiji. Od 2. septembra na O2 televiziji gledaćemo u potpuno novoj ulozi, i to voditeljskoj. Naime, on će biti domaćin novog zabavnog kviza pod nazivom „Štoperica“. Kako saznajemo, u pitanju je kviz, koji se igra na otvorenom, u kojem će Dušan kroz dve runde šaljivim zahtevima, ali i ozbiljnim pitanjima različitih nivoa, pokušati da izvuče najbolje iz takmičara, kojima će u pomoć priteći i prolaznici.

– Zabavan i edukativan, ovaj kviz nosi uzbuđenje zbog ograničenog vremena za davanje odgovora. Štoperica sve kontroliše, a takmičari igraju dve runde. U prvoj imaju tri, a u drugoj šest pitanja. Imaju i tri vrste pomoći i mislim da su minimalne šanse da neko od takmičara ne prođe bar prvu rundu. „Štoperica” će putovati i možete nas sresti u raznim mestima pored toga što možete da naučite nešto novo, zaradite novac i dobro se zabavite ako se igrate s nama – rekao je na početku intervjua za „Dnevnikov“ TV magazin glumac Dušan Kaličanin.

Budući da televizije imaju dugu tradiciju kvizova, da li vam je bilo izazovo da prihvatite poziv i vodite jedan takav novi projekat, a u isto vreme budete zanimljivi i privučete pažnju gledalaca?

– Veliki izazov i odgovornost i priznajem da sam razmišljao dok nisam video format i pravila kviza. Lično bih i učestvovao i gledao ovakav kviz i prihvatio sam s radošću. Ne brinem da li ću biti zabavan publici jer tako se gubi prirodnost i dobije neka nameštenost. Publika voli iskrenost i prepoznaje i trudiću se da pomognem takmičarima da oni budu zanimljivi i mislim da svi zajedno možemo da izgradimo lepu atmosferu i za nas i za publiku, a onda ni pažnja neće izostati.

Iako ste prvu ulogu dobili sa 15 godina, čini se da ste sve do učešća u seriji „Istine i laži“ dugo čekali na svojih pet minuta u karijeri. Da li sebi zbog velikog uspeha koji ste doživeli danas možete da priuštite da odbijete uloge i radite samo ono što vas ispunjava? 

– Ne mogu da priuštim sebi to, a mislim da retko koji glumac, makar kod nas, to i može. Profesija ima okolnost da čekate da vas neko odabere. Radujem se da me drži magija profesije i da pronalazim rešenja i snagu da odigram živote koje mi povere. Radost je da radim, a svaki novi projekat je građa od temelja.

U toj seriji igrali ste Jocu, pomalo ekstravagantnog momka drugačijeg senzibiliteta. Šta mislite da li su uloge koje provociraju publiku prednost ili mana za mladog glumca?

– Ovakve uloge su rizične, ali nema straha. Može biti mana, ali i velika  prednost pre svega za lični proces. Svaka uloga zahteva istinitost, istinu koja glasu daje prizvuk koji nijedan glumac ne može da odglumi. Glumac treba da igra pošteno i da bez straha bude otvoren za sud publike.

Kao i većina mladih glumaca i vi ste doživeli da vam reditelji dodeljuju slične uloge. Da li ste željnih novih izazova i o kakvom projektu maštate? 

– Na akademiji sam zamišljao uloge koje bih voleo da odigram i uvek sam hteo dramske zadatke i dobijao sam taj prostor. Voleo bih uloge koje mogu da odigram bez zadrške i tačno. Mislim da bih mogao i suprotno od onoga kako me većina doživljava, ali nisam tužan i ako ne bude tako. Srećan sam da radim.

Da li se još uvek borite s vetrenjačama i glasno se protivite pravilima srpskog društva ili su godine i iskustvo „umirile“ vaš karakter? 

– Boli me naučena bespomoćnost. Naša sloboda je ograničena slobodom drugih i svako ko zaboravi koliko je prolazan i urušava mir mog vremena je dobar primer za aktiviranje vetrenjače.

Nije vam strano da se zbog posla transformišete i uđete u tuđe cipele, a zbog kakve uloge biste pristali da u potpunosti promenite izgled svog tela? 

– Zbog uloge koja to zahteva. Najmanji problem je da se transformišete fizički ako uspete da stvorite unutrašnji život lika koji igrate. Kao ljubav. Ako se pokrene unutrašnji mehanizam i nekome date svoje emocije, telo onda sledi to i to nije samo seks.

Studirali ste na glumačkoj akademiji u Prištini, šta mislite da li biste lakše našli put do poslovnih angažmana da ste završili Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu? 

– Ne mislim. Mnogi studenti, budući, bivši ili sadašnji, imaju neka pravila oko glume pa i gde se sudira. To je glupost. Upis na akademiju je divan baš zato što ne postoji formula kako se upisuje, a kasnije i ko više radi. Bitno je da student koji dobije šansu da studira u bilo kojoj školi, uradi sve da napravi najbolju verziju sebe i da se otvoreno i potpuno bavi svim predmetima, a na taj način i sobom da kasnije pripremljen uđe u posao.

Pre nekoliko godina publika vas je gledala u rijaliti programu „Maldivi“. Šta danas kao master komunikologije mislite o rijaliti programima?  

– Potpuna vidljivost tog formata je ubila svaki prostor za promišljanje.

Vladimir Bijelić

foto: Nemanja Miščević