„Дневник” на лицу места: На међународној колонији дрворезбара у Трешњевцу

Овог пута број учесника био је скромнији јер је учествовало пет стваралаца из Мађарске и наше земље, народних уметника који стварају у дрвету. Мањи број учесника него на prеthodnim камповима није утицао на добру радну атмосферу и учинак у Дому стваралаца, који је уредио домаћин и организатор  сусрета Иштван Ердељи, председник Удружења “Улмус” у Трешњевцу, које се бави неговањем традиција израде резбарија и скулптура у дрвету са народним и верским мотивима. Многи радови у дрвету настали на међународном кампу у Трешњевцу, украшавају јавне површине у овом месту кањишке општине, верским објектима и јавним установама, а поједине скулптуре су рађене и наменски за поставку у другим местима.

Занимљиво је да се Ердељи бави занатском и уметничком обрадом дрвета, мада му то није занат који је учио и којим се бавио. Ердељи је по занимању пекар и две деценије је месио хлеб о пецива у радњи у Трешњевцу.

- Нисмо имали намештај и латио сам се посла да га сам направим. Почео сам и да га резбарим, па сам увидео да имам талента, да ми то иде од руке.  Потом сам ишао у иностранство на кампове, куповао дрворезбарски алат колико сам могао. Затворио сам пекарску радњу и отворио фирму за обраду дрвета, па радимо свашта, све што муштерије пожеле од намештаја и кућних ентеријера, до скулптура и украса у дуборезу. Уверио сам се да човек ако хоће свашта може да научи, а ако има талента онда је много лакше. Тај таленат се дуго у мени скривао, нисам ни мислио да то могу, пошто сам пекар био 20 година. Када сам почео да се бавим дрветом јако ми се свидело, хтео сам да се усавршавам и научим оно чиме се сада бавим. Пекару користим само за сопствене потребе, печемо хлеб и пецива по потреби, а дрво ми је у срцу - искрен је Ердељи. 

Већ почеле припреме за десети јубиларни камп

Овог пута урађена је велика скулптура васкрснућа Исуса Христа, стаја за Витлајемске верске библијске ликове направљене на лањском кампу, као и један велики резбарени крст украшен розетама. Одржавање кампа као и предходних година подржала је кањишка општина, а Иштван Ердељи је најавио да се већ припремају за јубиларни десети камп на коме очекују десетак стваралаца.

Другу годину трешњевачки камп дошла је Соња Катона из мађарског места Балашћа. Она указује да иако је дрворезбарски занат пре мушки него женски посао, мора се бити јак за вишечасовно бављењем резбаријом у току дана.

-  Прошле године сам радила скулптуре библијских личности из Витлејема, а ове године скулптуру Исусовог страдања. Заједно са домаћином Иштваном радим на тој скулптури. Већ девет година се бавим овим послом, гостујем у камповима и позивам двводеље код мене на сличне скупове. За обраду дрвета у изради скулптура углавном користим машине за обраду дрвета а мање длета. Као жена у овом послу се добро сналазим. Ово је физички тежак посао, поготово када треба користити већи алат, тестеру на пример, када се дрво почиње обликовати, али како се скулптура формира тако и величина алата постаје мања. Волим ово чиме се бавим и уживам радећи - каже Соња Катона.

Дрводеља Ференц Ник из Мађарске са великом радошћу и задовољством долази сваке године у Трешњевац већ девету годину, од када је камп покренут.

- Овакви скупови се организују и у Мађарској и Словенији па је то прилика да се дружимо и разменимо искуства - наглашава Ник. -  Задатак ми је да направим велики Исусов крст и украсним га. Мотиви су мали крстићи који симболишу ексере на Исусовим ранама, али има и украса у виду розета који се виде из даљине.

За госта из Мађарске овогодишњи камп имао је посебан значај пошто су на дан Мађарске културе дрворезбарима из Бачке, односно Војводине, предали позив за свечано учешће 22. јануара 2020. године на једној гала приредби.

- Овај камп дрворезбара је значајан за унапређење односа нас народних уметника из Мађарске и Србије - сматра Ференц Ник.

Милорад Митровић