„Dnevnik” na licu mesta: Na međunarodnoj koloniji drvorezbara u Trešnjevcu

Ovog puta broj učesnika bio je skromniji jer je učestvovalo pet stvaralaca iz Mađarske i naše zemlje, narodnih umetnika koji stvaraju u drvetu. Manji broj učesnika nego na prethodnim kampovima nije uticao na dobru radnu atmosferu i učinak u Domu stvaralaca, koji je uredio domaćin i organizator  susreta Ištvan Erdelji, predsednik Udruženja “Ulmus” u Trešnjevcu, koje se bavi negovanjem tradicija izrade rezbarija i skulptura u drvetu sa narodnim i verskim motivima. Mnogi radovi u drvetu nastali na međunarodnom kampu u Trešnjevcu, ukrašavaju javne površine u ovom mestu kanjiške opštine, verskim objektima i javnim ustanovama, a pojedine skulpture su rađene i namenski za postavku u drugim mestima.

Zanimljivo je da se Erdelji bavi zanatskom i umetničkom obradom drveta, mada mu to nije zanat koji je učio i kojim se bavio. Erdelji je po zanimanju pekar i dve decenije je mesio hleb o peciva u radnji u Trešnjevcu.

- Nismo imali nameštaj i latio sam se posla da ga sam napravim. Počeo sam i da ga rezbarim, pa sam uvideo da imam talenta, da mi to ide od ruke.  Potom sam išao u inostranstvo na kampove, kupovao drvorezbarski alat koliko sam mogao. Zatvorio sam pekarsku radnju i otvorio firmu za obradu drveta, pa radimo svašta, sve što mušterije požele od nameštaja i kućnih enterijera, do skulptura i ukrasa u duborezu. Uverio sam se da čovek ako hoće svašta može da nauči, a ako ima talenta onda je mnogo lakše. Taj talenat se dugo u meni skrivao, nisam ni mislio da to mogu, pošto sam pekar bio 20 godina. Kada sam počeo da se bavim drvetom jako mi se svidelo, hteo sam da se usavršavam i naučim ono čime se sada bavim. Pekaru koristim samo za sopstvene potrebe, pečemo hleb i peciva po potrebi, a drvo mi je u srcu - iskren je Erdelji. 

Već počele pripreme za deseti jubilarni kamp

Ovog puta urađena je velika skulptura vaskrsnuća Isusa Hrista, staja za Vitlajemske verske biblijske likove napravljene na lanjskom kampu, kao i jedan veliki rezbareni krst ukrašen rozetama. Održavanje kampa kao i predhodnih godina podržala je kanjiška opština, a Ištvan Erdelji je najavio da se već pripremaju za jubilarni deseti kamp na kome očekuju desetak stvaralaca.

Drugu godinu trešnjevački kamp došla je Sonja Katona iz mađarskog mesta Balašća. Ona ukazuje da iako je drvorezbarski zanat pre muški nego ženski posao, mora se biti jak za višečasovno bavljenjem rezbarijom u toku dana.

-  Prošle godine sam radila skulpture biblijskih ličnosti iz Vitlejema, a ove godine skulpturu Isusovog stradanja. Zajedno sa domaćinom Ištvanom radim na toj skulpturi. Već devet godina se bavim ovim poslom, gostujem u kampovima i pozivam dvvodelje kod mene na slične skupove. Za obradu drveta u izradi skulptura uglavnom koristim mašine za obradu drveta a manje dleta. Kao žena u ovom poslu se dobro snalazim. Ovo je fizički težak posao, pogotovo kada treba koristiti veći alat, testeru na primer, kada se drvo počinje oblikovati, ali kako se skulptura formira tako i veličina alata postaje manja. Volim ovo čime se bavim i uživam radeći - kaže Sonja Katona.

Drvodelja Ferenc Nik iz Mađarske sa velikom radošću i zadovoljstvom dolazi svake godine u Trešnjevac već devetu godinu, od kada je kamp pokrenut.

- Ovakvi skupovi se organizuju i u Mađarskoj i Sloveniji pa je to prilika da se družimo i razmenimo iskustva - naglašava Nik. -  Zadatak mi je da napravim veliki Isusov krst i ukrasnim ga. Motivi su mali krstići koji simbolišu eksere na Isusovim ranama, ali ima i ukrasa u vidu rozeta koji se vide iz daljine.

Za gosta iz Mađarske ovogodišnji kamp imao je poseban značaj pošto su na dan Mađarske kulture drvorezbarima iz Bačke, odnosno Vojvodine, predali poziv za svečano učešće 22. januara 2020. godine na jednoj gala priredbi.

- Ovaj kamp drvorezbara je značajan za unapređenje odnosa nas narodnih umetnika iz Mađarske i Srbije - smatra Ferenc Nik.

Milorad Mitrović