Нова сезона СНП-а у знаку јубилеја, великих тема и имена

Драма је то о трагедији једног града и једног театра: 5. јуна 1941. експлозија складишта муниције у Смедеревској тврђави оставила је варош у рушевинама усмртивши више од 2.500 људи. Животе је тада изгубило и 17 глумаца СНП-а, у то време још увек формално Народног позоришта Дунавске бановине, који су у Деспотов град дошли да би подигли плате, и смрт их је задесила у возу на смедеревској железничкој станици.

„Страдао је цвет новосадског глумишта”, писаће годинама касније театролог Лука Дотлић. „Петоро није имало ни 25 година, четворо је имало од 26 до 30, седморо између 31 и 40 година, а само један глумац био је старији од педесет. Сви су представљали будућност СНП-а и наша послератна сцена би с њима изгледала сасвим другачије”. У представи која је посвећена погинулим новосадским глумцима играју Тања Пјевац, Милан Ковачевић, Гордана Ђурђевић Димић, Алиса Лацко, Јована Мишковић, Вукашин Ранђеловић, Аљоша Ђидић, Тијана Марковић, Милован Филиповић и Марко Саковић.

– Очекујемо да ће „Смедерево 1941” бити заиста велика представа на једну важну тему – каже за „Дневник” управник СНП-а др Зоран Ђерић. – А верујем да ћемо и следећом драмском премијером, „Травничком хроником” коју по истоименом делу Иве Андрића на нашу сцену поставља Никита Миливојевић, моћи да се поносимо. Миливојевић је аутор и адаптације романа и драматизације, а у подели су, поред наших, и глумци из Шабачког позоришта, Народног позоришта Сомбор и Позоришта младих 

Prеthodno ће на Камерној сцени бити премијерно изведен комад Огњена Петковића „Катар”, који се реализује у сарадњи са Фондацијом „Нови Сад 2021”. Драму о четири пријатеља који имају намеру да емигрирају из Србије Петковић је својевремено преточио у кратки филм, али знајући да има добру причу у рукама, сада је поставља и на сцену. Иначе, Огњен Петковић је завршио глуму на Академији уметности у Новом Саду, али је већ неколико година посвећен и филму, а у међувремену је уписао и докторске студије, смер аудиовизуалне-уметности. У „Катару” играју Страхиња Бојовић, Григорије Јакишић, Миодраг Петроње и Љубиша Милишић.

Када је реч о опери, у новембру би премијерно требало да пред новосадску публику изађе нова поставка „Фауста” Шарла Гуноа, у режији Александра Николића и кореографији Александра Илића, тандема који је недавно сјајно поставио Вердијевог „Риголета”. На сцени СНП-а новосадска се публика са најпопуларнијим оперским читањем Гетеовог ремек-дела последњи пут срела пре четврт века, када су улоге Фауста и Мефиста певали тенор Славољуб Коцић и бас Светозар Деракулић у алтернацији са Браниславом Јатићем. У овој новој поставци насловна је рола поверена Стевану Каранцу, с тим да ће Фауста певати и Дејан Максимовић, док ће глас из пакла бити бас-баритон Небојша Бабић, односно бас Драгољуб Бајић. Дириговаће Александар Којић.

У новембру ће у СНП-у гостовати и “Еуропа балета” из Беча с представом “Волфганг Амадеус”, у кореографији чувеног Рената Цанеле. Овим ће бити најављен и заједнички пројекат аустријске компаније и СНП-а, такође с кореографским потписом Цанеле, којим ће у 2020. бити обележено седам деценија од оснивања Балета Српског народног позоришта. Паралелно с тим Балет припрема и Христићево ремек-дело „Охридску легенду”, ;ија би премијера највероватније била 28. марта, на Дан СНП-а, а у плану за следећу годину је и легендарна „Копелија” Леа Делиба.

Када је реч о следећој години, у мају би требало да пред публику изађе тзв. Крос опера, омнибус пројекат који се реализује на релацији Модена - Линц - Нови Сад. Део ауторског тима је наша композиторка Јасмина Митрушић, а Нови Сад у пројекту учествује и са два певача, неколико музичара, док ће опером дириговати Микица Јевтић. Опера планира још неколико пројеката, чија ће реализација, наравно, зависити од финансија, попут Логарове „Покондирене тикве”, Вртачниковог „Чаробног мача”, те темељних обнова наслова као што су „Кармен” Жоржа Бизеа и „Евгеније Оњегин” Петра Илича Чајковског.

И у Драми би 2020. требало да буде итекако узбудљива, јер се очекују нове режије Кокана Младеновића, Игора Вука Торбице и Југа Радивојевића. Након мегауспешне инсценације Андрићевог романа „На Дрини ћуприја”, која је ансамбл СНП-а одвела све до Сеула, Младеновић се окреће Шекспиру и његовој „Бури”. И Југ Радивојевић се определио за Шекспира, односно његову комедију „Два витеза из Вероне”, док Игор Вук Торбица намерава да постави Хандкеову драму „Часови у којима ништа нисмо знали једни од другима”, што ће бити први текст једног од највећих савремених европских писаца на сцени СНП-а. Шлаг на све то може бити сусрет са Томом Стопардом и његовим култним комадом „Розенкранц и Гилденстерн су мртви”, чија ће поставка бити мастер рад из режије једног од водећих глумца своје генерације Игора Павловића.

Када је реч о гостовањима, Драму СНП-а овог лета, у оквиру Будва град театра, очекују два извођења Лоркиних „Крвавих свадби”, које је режирао Игор Вук Торбица, с тим да ће ова представа гостовати и у Котору и у Тивту. Поједине представе су добиле позив да буду део репертоара и јесењих фестивала, какав је Дани Зорана Радмиловића у Зајечару, али је кулминација ипак извођење „Тартифа” Игора Вука Торбице у оквиру званичне селекције 53. Битефа, што ће бити прво учешће СНП-а на једном од најзначајнијих европских фестивала после пуних шест година, тачније још од „Галеба” Томија Јанежича, који је тада овеначан Наградом публике.. 

М. Стајић