НАШИ СУГРАЂАНИ – НЕНАД ВЛАШКИ, ЧУВАР СТАРОГ ЗАНАТА Пламеном стакло претвара у уметност
Стаклодувач и певач групе „Лост Пропелерос” Ненад Влашки већ годинама обликује стакло у уникатне предмете.
Уз помоћ бренера, компресора, кисеоника, односно земног гаса, али и добрих плућа, у стању је да материјализује готово све што муштерије замисле: од лустера, преко наргила и накита, до животињских фигура – корњача, медуза, морских коњица, сова...
А како Ненадова инспирација долази првенствено из морских дубина, један од његових најпопуларнијих радова јесу стаклене хоботнице, за чију му је израду потребно око сат времена када се посвети детаљима. Како нам је открио на новосадском Ноћном базару, где редовно излаже, њихове цене варирају од 600 до 1.500 динара, у зависности од величине.
Морао сам да пронађем нов начин да искористим своје вештине. Имао сам алате и стакло, али и знање мајстора који ме је научио лабораторијској техници дувања стакла (Ненад Влашки)
Посебну магију фигурама даје светлост у синергији са бојом површине на којој се налазе, чиме се постиже и врло реалистичан изглед, напомиње његова жена Лана, уз чију подршку пламеном претвара стакло у уметност.
Разлика између старих и нових материјала, које набавља у иностранству и на њима не штеди, више је него очигледна, а посебно цени чешко стакло. Ипак, посао стаклодувача у Србији није исплатив
Да се отисне у воде овог старог заната, одлучио је, каже, након што су неонске рекламе, које је правио више од деценије, потиснули нови трендови и LED диоде.
– Морао сам да пронађем нов начин да искористим своје вештине. Имао сам алате и стакло, али и знање мајстора који ме је научио лабораторијској техници дувања стакла. Остало сам надоградио претражујући интернет и укључујући своју креативност – објашњава Влашки.
Како додаје, разлика између старих и нових материјала, које набавља у иностранству и на њима не штеди, више је него очигледна, а посебно цени чешко стакло. Ипак, посао стаклодувача у Србији није исплатив.
– Није проблем направити, проблем је продати. Нешто што овде нудим за 1.000 динара на интернету може достићи цену од 30-40 евра без поштарине, једина је мана што се дуже чека – објашњава Влашки. – Уз гас који ‘скаче’ сваког месеца, дође му некако да плаћам себи вежбу за овај хоби.
Осим тога што је за отапање стакла, како би било податно, потребна температура од 700-800°C, те је права мука боравити у радионици током лета, и зарада је један од разлога што се тада „сели” у Црну Гору, где пласира оно што му је остало непродато.
С. Милачић